STEFANOVIĆ: Novim sredstva prinudne MUP osavremenjuje policiju policiju

BEOGRAD - Nacrtom novog zakona o policiji srpski čuvari reda mogli bi ubuduće da za pojasom osim pištolja, nose i električnu palicu i biber-sprej.
Kako je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović objasnio na predstavljanju tog zakona u Skupštini Srbije, predloženim novim sredstvima prinude MUP nastoji da osavremeni policiju jer će njima, kako je istakao, policijski službenik moći da postigne isti cilj bez upotrebe vatrenog oružja i nanošenja teških telesnih povreda.
Nacrti novih zakona o policiji i o evidenciji i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova predviđaju i reorganizaciju policije na način da se unutar nje izvrši podela na policijske i unutrašnje poslove, veća saradnja sa jedinicama lokalne samouprave, uvođenje unutar Ministarstva sektora za međunarodne i evropske poslove i za ljudske resurse.
"Sektorom za međunarodne i evropske poslove objediniće se sve što su radila određena odeljenja unutar ministarstva, smanjiće se kabinet ministra, odnosno svi oni koji su se bavili međunarodnom saradnjom , IPA fondovima... objedinjuju se kako bismo lakše pratili pregovore u vezi s poglavljem 24, ali i da bismo bolje uradili reformu ministarstva", rekao je Stefanović.
Govoreći o Sektoru za ljudske resurse koji je, kako je rekao, bio deo Sektora za finansije, izdvajanje tog sektora je veoma važno kako bi se sprovodila politika karijernog napredovanja u policiji, ali i projekcije budućih potreba policije.
"Morate da imate mogućnost da predvidite u narednom periodu potrebe policije u određenim policijskim upravama za brojem ljudi, njihovom kadrovskom specijalističkom strukturom... Želimo dan naš kadar obučavamo, da ih spremamo za određena mesta na kojima mogu da napreduju", istakao je Stefanović i dodao da će u obuci službenika MUP-a biti korišćena i međunarodna saradnja.
Naglasivši da je nacrt novog zakona o policiji urađen u periodu kada država sprovodi racionalizaciju državne uprave i kada su na snazi mere štednje, Stefanović je poručio da taj zakon nastoji da nađe najefikasnije mehanizme kojim će MUP ostvariti uštede u radu, ali da se istovremeno očuva funkcionalno-bezbednosni sistem.
Ministar unutrašnjih poslova dodao je da je naročita pažnja posvećena i definisanju policijskih ovlašćenja, ali i mehanizmu bezbednosne provere kojim će se, kako je rekao, demistifikovati taj postupak u javnosti i smanjiti aluzije na eventualne zloupotrebe, ali i da istovremeno time ne budu ugrožena prava građana na zaštitu podataka o ličnosti, kao i da se ne ograniči policija u obavljanju poslova bezbednosti.
Govoreći o osavramenjivanju policijskih poslova, Stefanović je podsetio da evropski standardi ulaze u domaće propise, što je dovelo do promene pojedinih policijskih ovlašćenja, poput uvođenja forenzičke registracije uzimanja drugih uzoraka i forenzičkog veštačenja i analize, ali i diskusije da li poligrafsko ispitivanje spada u policijsko ovlašćenje.
Kada je reč o pristiglim primedbama na nacrte novih zakona, sekretar u MUP Milorad Todorović podsetio je da su sprovedene četiri javne rasprave van Beograda i dve u Beogradu i da su primedbe uglavnom bile na ispravljanju pojedinih nejasnoća iz zakona.
Kada je reč o sindikatima, dodao je Todorović, krucijalne primedbe su bile u delu sindikalnog organizovanja i delu koji definiše štrajk.
"U sledećoj fazi radna grupa će sublimirati sve pristigle predloge i, objektivno i realno, ikorporirati u tekst zakona sve ono što će ga popraviti", poručio je Todorović.
Član skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost i poslanik Demokratske stranke Dragan Šutanovac pozdravio je izdvajanje odeljenja za ljudske resurse, istakavši da je to osnova za karijerno napredovanje u MUP, ali je naglasio da uporedi s tim mora da se reformiše policijsko školstvo.
On je upitao kako je moguće da među policijskim oficirima sede nekadašnji studenti Vojne akademije, dok oni koji završe Kriminalističko-policijsku akademiju "rade u nekim prodavnicama i ne mogu da se zaposle u policiji".
"Neophodna je reforma policijskog školstva, da se ljudi na teritorijalni način primaju u KPA, a da se zatim vraćaju odakle su došli kao školovani policajci, a ne studenti privatnih fakulteta", rekao je Šutanovac.
Odgovarajući na tu primedbu Stefanović je rekao da KPA dozvoljava upis velikog broja studenata, od kojih najbolji posao nalaze u policiji, dok drugi imaju mogućnost da se zaposle u privatnom sektoru.
Šutanovac je dodao i da je potrebno povećati saradnju policije i lokalnih samouprava.
"To mora da bude na mnogo višem nivou, da se lokalna samouprava mnogo više pita o bezbednosti na lokalu. Potrebno je da šef lokalne policije učestvuje u kreiranju bezbednostne politike zajedno sa lokalnom samoupravom, odnosno da se konačno uvede obaveza šefova lokalnih policijskih stanica da bar dva puta godišnje informišu lokalni parlament o stanju na teritoriji opštine i grada", rekao je Šutanovac.
On je dodao i da će DS imati niz amandmana na nacrte tih zakona, ali da ti zakoni neće moći da izvrše reformske procese ukoliko se ne urade i podzakonski akti "i stvori vizija šta će se učinii s policijom, jer ona nije represivni organ, već treba da bude i preventivni" kako bi se vratilo poverenje u policiju.
Šutanovac je istakao i da treba da se obezbedi veća nezavisnost sektora unutrašnje kontrole, jer "nezavisnost rada tog sektora nije na visokom nivou", poručivši da načelnici tog sektora moraju da budu "praktično nesmenjivi" i da odgovaraju vladi, a ne ministru unutrašnjih poslova.
Poslanik DS dodao je i da bi zakonom trebalo urediti koji poslovi MUP mogu da se povere lokalnim samoupravama, poput izdavanja vozačkih dozvola.
Kada je reč o saradnji policije i lokalnih samouprava, Stefanović se saglasio sa Šutanovcem, ali je dodao da nije na policiji da formira odbore za bezbednost niti može da ih primorava na saradnju.
"To mora da radi lokalna samouprava. Oni koji imaju više sluha već su to počeli da rade i sarađuju sa policijskim stanicama, a one koji nisu ne možemo da prisilimo", rekao je Stefanović.
On je dodao i da će rad na podzakonskim aktima biti gotov kada bude donet zakon, odnosno u junu ili julu.
"Cilj nam je da veoma brzo, posle donošenja zakona, uradimo sve podzakonske akte. Očekujem da ćemo, ako se javna rasprava završi u ovom mesecu i ako za tri-četiri 4 sedmice dobijemo mišljenje Evropske komisije, u junu možemo da imamo ovaj zakon u parlamentu", najavio je Stefanović.