LONDON - Još pre nekoliko godina ceo svet pričao je o "krvavim dijamantima", najdragocenijem dragom kamenju od čije prodaje se finansiraju ratovi u kojima stradaju hiljade ljudi, a danas je taj strašni biznis uznapredovao pa se ne finansiraju više ratovi, nego bezgranična pohlepa moćnih.
Čak i oni koji su propustili istoimeni film s Leonardom Dikapriom 2006. nisu propustili skandal u kojem je supermodel Naomi Kembel svedočila pred sudijama Haškog tribunala zbog toga što je 2010. primila na poklon nekoliko "prljavih" dijamanata. Sud je tvrdio da joj je te dijamante poklonio Čarls Tejlor, bivši liberijanski diktator, koji je finansirao 10-godišnji građanski rat u Sijera Leoneu kako bi eksploatisao ove dragulje. Naomi je tvrdila da je dijamante poklonila u dobrotvorne svrhe, a Tejlor je proglašen krivim za zločine protiv čovečnosti i osuđen na 50 godina zatvora.
Dijamanti se više ne iskopavaju da bi se finansirali ratovi. Pa opet, skandal nije nestao. Iz pohlepe je nastla nova vrsta krvavih dijamanata u jednoj afričkoj zemlji ogrezloj u krvi ubijenih i mučenih - Angloli.
Građanski rat koji je 90-ih godina prošlog veka divljao u toj zemlji finansiran je krvavim dijamantima. Skoro 30 godina krvavih sukoba okončano je 2002, a u mirovnom sporazumu stoji da svi dijamanti iz Angole moraju da imaju sertifikat da nemaju veze sa ratom.
Ali izveštaj iz 2011. otkrio je da su ti dijamanti prodavani po svetu - gotovo polovina proizvodnje Dubajiu, 10 odsto Švajcarskoj i 22 odsto Izraelu, ali u poslednjih nekoliko godina skoro svi su prodavani Londonu. To samo po sebi nije problem, problem je to što ni traga ni glasa od onog sertifikata da to drago kamenje nije krvavo. A nasilje i mučenja koji i dalje prate iskopavanje tih dijamanata poprimilo je nove stravične oblike.
Primitivne i neobezbeđene rudnike čuvaju vojnici, koje zapošljavaju vlada ili privatne kompanije, a koji žele da se i sami dokopaju unosnog delića krvavog biznisa. Njihova brutalnost zaprepašćuje i najtvrdokornije ljude; mnogi kopači koji im nisu dali reket prebijani su na smrt mačetama, kablovima, kundacima...
S druge strane, od ovih krvavih poslova na dobitku su pohlepni i bogati. Izabel dos Santos, ćerka predsednika Angole Žozea Eduarda dos Santosa, koji vlada 32 godine, je očigledan primer. Isabel je prva žena milijarder u Africi. Ona ima akcije u angolskim bankama, rudarstvu i industriji telekomunikacija, a nedavno je navodno kupila i poznatu švajcarsku juvelirsku kompaniju "De Grisogonjo".
Iako nije zaradila novac na korupciji, njeno bogatstvo koje se procenjuje na 2.3 milijarde funti, obavijeno je velom nepotizma. Njen otac odigrao je veliku ulogu u njenom bogatstvu, ali je to za njega svojevrsna polisa osiguranja. Preko nje, on vrlo lako iznosi novac iz zemllje, a ukoliko ga zbace sa vlasti, ostaće mu ćerkino bogatstvo. Takođe, u slučaju njegove smrti, ona će biti obezbeđena do kraja života.
Ljude i dalje eksploatišu, fizički i psihički maltretiraju, pa i ubijaju, a niko o tome ne govori, jer je narod navikao da se plaši vojnika i policije. Za to vreme, porodice koje su izgubile sinove i ćerke u ovoj brutalnoj industriji od koje se stranci obogaćuju i postaju još moćniji, pitaju se šta je njima donela ova kriminalna rudarska industrija.
"Reka dijamanata teče ovde, u zemli u kojoj sam rodila sinove. Moj Kito pio je iz Rio Kvanga. U ovoj vodi sam ga kupala... Stranci uzimaju dijamante. Naša deca nemaju koristi od njih i ubijaju ih", kaže Linda Mojzes da Rosa, Angolka kojoj je brutalna industrija dijamanata ubila dva sina.
(Daily Mail)