DONJA GRADINA - "Jasenovac je najstrašnije stratiše i svojevrsni ponor ljudske vrste, ali je na nama da premostimo taj ponor iskrenim praštranjem", kazao je danas premijer Srbije Aleksandar Vučić rekavši da je to potez koji zahteva svest, ali i hrabar potez koji moramo učiniti svi zajedno.
Kako je naveo, u ovoj plodnoj ravnici, ubrzo po formiranju ustaške Nezavisne države Hrvatske, uspostavljen je najveći logor smrti, koji je ujedno bio i jedan od najvećih u Evropi, gde je vršeno sistematsko likvidiranje civila, a stradalnici su bili krivi samo zato što su Srbi, Jevreji, Romi i oni koji nisu želeli da služe ustaškim i okupacionim snagama.
"Ovde je mračna strana ljudske vrste ispisala svoje najstrašnije strane", naglasio je Vučić dodajući da su tu pokušali da istrebe Srbe, da zatru naše ćirilično pismo, naše seme, bez milosti i griže saveti. Kako je naveo, kada je dolazio na ovo stratište nije znao šta da radi, da li da ćuti, pošto smrt ćuti, a veliki broj žrtava zahteva večnu tišinu; da li da vrišti, zato što svaki zločin vrišti, a ovoliki zločin traži da vrišti čitav svet; ili da plače, jer su nestali мnogi, među njima 20.000 dece, koji nisu mogli da se raduju svom detinjstvu i umrli su u paklenim mukama.
Jasenovac je mesto našeg najvećeg stradanja, ali i postojanja, kazao je premijer i dodao da su nas ovde skupljali da nas unište, a mida ćemo se skupljati da živimo i da više nikada ne dozvolimo da nas ubijaju. O obimu zločina govori činjenica da se i 70 godina od proboja zatočenika obavljaju istraživanja, identifikuju žrtve, jer hiljade porodica ne postoje na spiskovima, a na nama je da ne dozvolimo da se zaborave.
"Ne smemo i nećemo da dozvolimo da nas ponižavaju govoreći kako mnogi koji su ubijeni u stvari nisu ni živeli. Sukobe 90-tih nemoguće je razumeti bez shvatanja značenja reči Jasenovac, dubine bola i patnje srpskog naroda, kolektivnog straha od istrebljenja zapadno od reke Drine. Naše sećanje nije matematičko ni političko, već ljudsko, zasnovano na iskonskoj potrebi da se saoseća sa onima nad kojima se vrši nasilje, posebno ovako strašno", poručio je Vučić.
"Naše sećanje na Jasenovac ne sme da bude zasnovano na višedecenijskom trvenju oko broja žrtava. Sećanje nije ni matematičko ni političko. Ono je pre svega ljudsko", rekao je Vučić. Žrtve Jasenovca ne smeju, kako je rekao, da razdvajaju buduće generacije.
"Strašno je ovo mesto. Uspomene su strašne. Mržnja koja je napravila Jasenovac i Gradinu je strašna. Čak i oprostiti ovde je strašno", rekao je Vučić, i dodao: "Dve su stvari koje možemo da uradimo. Najpre da podignemo glavu, da odamo počast i pokažemo da se i sami kajemo . Posle toga da pognemo glavu, i da kažemo: vi krvnici uradili ste svoj posao , ali slabo. Mi smo opstali, ostali, živimo - živi Srbija, živi Srpska".
Tišina se najglasnije čuje u Јasenovcu, poručio je premijer Srbije Aleksandar Vučić.
"Evo nas sa obe strane Drine i nemamo nameru da odemo bilo gde, nemamo nameru da se sklonimo. Nikada nećemo da nestanemo. Mi smo Srbi gde god da živimo i šta god drugi da nam rade. Mi smo baš oni Srbi koji hoće i mogu da budu veliki narod. I ne trebaju nam nove teritorije, ne treba nam promena granica na Balkanu, poštujemo sve druge, poštujemo Bosnu, poštujemo Hrvatsku, nikakav rat nećemo. Podićićemo sebe na svome. Izgradičhemo i zaposlićemo. Stvorićemo i to što stvorimo biće toliko veliko koliko smo i mi veliki", podvukao je on.
Koliko je za vreme Drugog svetskog rata Jasenovac bio svojevrsni ponor ljudske vrste,, kako je nastavio Vučić, na nama je da taj ponor premostimo istinskim i iskrenim praštanjem, i pruženom rukom pomirenja savremenih generaicja svih ovdašnjih naroda. To je, prema njegovim rečima, potez koji zahteva svest i odgovornost za budućnost, a iznad svega hrabar potez koji moramo učiniti svi zajedno.
"Danas nedaleko od Okamenjenog cveta u Jasenovcu jasno kažemo: Ne pristajemo na srmt, čuvaćemo svoju srpsku otadžbinu, borićemo se za život bez želje da se ikada svetimo ali bez namere da ikada zaboravimo. Na to nas niko ne može naterati. Mali je taj vaš zločinački posao koliko su naše glave visoko i Srbija i Srpska velike, ne teritorijalno već duhovno, ne da bi nekoga napadale, već da bi prkosno opstajale i snažno napredovale. Na današnji dan kažemo ponosno i uzdignuta čela: Živela Srpska, živela Srbija, sloboda i večna slava onima koji su tu slobodu ovde napravili i nama u je amanet ostavili", zaključio je Vučić u svom govoru.
Posle premijera Srbije, prisutnima se obratio predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je istakao da su se na ovim prostorima uvek vodili ratovi bez potrebe.
Sloboda je najskuplja reč u srpskom jeziku, rekao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Nakon govora zvaničnika biće održana memorijalna akademija "Tražim pomilovanje".
Polaganje venaca na spomen obeležje u Memorijalnom centru
Podsetimo, polaganjem venaca na spomen obeležje u Memorijalnom centru Donja Gradina u Republici Srpskoj, počela je ceremonija obeležavanja Dana sećanja na žrtve genocida u koncentracionom logoru Jasenovac.
Vence u najvećem jasenovačkom stratištu u ime Republike Srbije položili su premijer Aleksandar Vučić i savetnik predsednika Srbije Oliver Antić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, kao i premijerka RS Željka Cvijanović. U spomen stradalim Romima, Jevrejima i Srbima vence su položile i delegacije preživelih logoraša, boračkih udruženja, Izraela, diplomatski kor...
Obeležavanje Dana sećanja počelo je svetom arhijerejskom liturgijom u crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Kozarskoj Dubici, koju je služio episkop banjalučki Jefrem.
Posle polaganja venaca održan je pomen žrtvama, a zatim je počela Memorijalna akademija, kojom će se završiti ceremonija.
Osim premijera Srbije i savetnika predsednika Republike, obeležavanju Dana sećanja prisustvuju i ministri u Vladi Srbije Nebojša Stefanović, Aleksandar Vulin, Bratislav Gašić, Vanja Udovičić, Željko Sertić, Nikola Selaković, zamenik predsednice Skupštine Srbije Igor Bečić, kao i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.
Srpski Aušvic - najstrašniji logor smrti u porobljenoj Evropi
Dan sećanja na žrtve Jasenovca obeležava se povodom oslobađanja ustaškog konclogora Jasenovac, jednog od najvećih i najstrašnijih logora smrti u porobljenoj Evropi, koji istoričari nazivaju i "srpski Aušvic". Za datum obeležavanja uzet je 22. april - dan kada je grupa od 1.075 preostalih logoraša tog dana 1945. krenula u proboj iz logora Jasenovac, a samo njih 127 se domoglo slobode.
Sistem logora smrti takozvane NDH obuhvatao je oko 80 logora. Prema procenama koje je na osnovu prvih ekshumacija izvršila državna Komisija FNRJ, a koje je potvrdio i Centar "Simon Vizental", u jasenovačkim logorima je nestalo 500.000 Srba, 80.000 Roma, 32.000 Jevreja i nekoliko desetina hiljada antifašista različitih nacionalnosti
NDH je u jednom nadmašila naciste - bila je jedina država koja je imala posebne logore za decu - Sisak i Jastrebarsko, kroz koje je prošlo 33.000 mališana, a ubijeno blizu 20.000 dece do 14 godina starosti. Donja Gradina je najveće stratište u sistemu koncentracionih logora "Jasenovac", formiran je u avgusta 1941. godine.