Hiljadu rezova „Forteskju metalsa“

Nemojte da krivite usporavanje privrednog rasta u Kini za pad cene gvozdene rude. Potražnja u Kini još raste, mada sporije nego ranije. Razlog zbog kojeg gvozdena ruda, koja se doprema do kineske luke Ćingdao, sada košta samo 50 dolara po toni (umesto blizu 120 dolara, koliko je koštala pre godinu dana), jeste prevelika ponuda ove sirovine, od koje se proizvodi čelik.

To ne smeta kompanijama čiji su troškovi proizvodnje niski, kao što su „Bi-Ejč-Pi Biliton“ (BHP Billiton) i „Rio Tinto“ (Rio Tinto).

S druge strane, manje, specijalizovane kompanije kao što je „Forteskju metals“ (Fortescue Metals), treći po veličini proizvođač gvozdene rude u Australiji, ili „Atlas ajron“ (Atlas Iron) suočavaju se sa ozbiljnim problemima. „Atlas“ je prošle nedelje objavio da će privremeno obustaviti eksploataciju gvozdene rude.

„Forteskju“ je srezao troškove i smanjio eksploataciju u poslednjem kvartalu kako bi iskoristio zalihe, smanjio obrtni kapital i oslobodio gotovinu. Osnivač kompanije Endru Forest (Andrew Forrest) čak je pozvao rudare da kopaju manje količine kako bi se zaustavio pad cene. Paradoksalno je da je baš on dao ovakvu izjavu, budući da se u izveštaju kompanije za treći kvartal zaključno s martom vidi da je „Forteskju“ povećao isporuke gvozdene rude za 28 odsto u odnosu na prethodnu godinu na 40 miliona tona.

Na prvi pogled, izgleda da način na koji se „Forteskju“ trudi da reši svoj problem daje rezultate. Troškovi proizvodnje su opali za 26 odsto na godišnjem nivou i sada iznose 25,9 dolara po toni neprerađene rude, s tendencijom da se spuste do 18 dolara tokom fiskalne 2016. Čak i tako, „Forteskju“ ne može da se takmiči sa „Bi-Ejč-Pijem“ ili „Riom“. Cena po kojoj ova kompanija doprema neprerađenu gvozdenu rudu do Kine spuštena je za 17 odsto u ovom kvartalu na 34 dolara, ali proizvođači čelika ne žele da plaćaju sirovu rudu.

Kad govorimo o prerađenim sirovinama, „Rio“ i „Bi-Ejč-Pi“ mogu da dopreme svoj proizvod po nižoj ceni. Problem je u tome što je „Forteskju“ već snizio troškove proizvodnje najviše što je mogao. Osim toga, ne može da promeni činjenicu da je ruda koju prodaje slabijeg kvaliteta od one koju prodaju njegovi konkurenti. To se vidi u postignutoj ceni od 48 dolara po toni prerađene rude u ovom kvartalu (u odnosu na prosečnu indeksnu cenu od 62 dolara) i prognoziranu cenu od 39 dolara u 2016. godini koja je neophodna da bi kompanija pokrila svoje troškove. „Goldman Saks“ (Goldman Sachs) za taj period prognozira indeksnu cenu od 44 dolara, što znači da će se kompanija suočiti s niskim maržama.

Tu je i dug kompanije u neto iznosu od 7,4 milijarde dolara, što je skoro 100 odsto akcijskog kapitala. Dve petine profita pre odbitka kamate i poreza odlazi na finansijske troškove. „Forteskju“ bi mogao da pozove akcionare da ulože još novca ili da proda udeo u kompaniji, ali to bi samo nakratko rešilo problem. Potencijalni investitor morao bi da veruje da će potražnja za gvozdenom rudom porasti i da će Kini biti potrebne tone ove sirovine iz „Forteskjua“, iako njegovi konkurenti imaju veći kapacitet. Akcije ove kompanije s razlogom imaju odnos cene i zarade od 3,5.

ft.com