Što se dogodi kada umremo? Istraživači koji pokušavaju ogonetnuti ovu misteriju ne mogu se složiti koji organ radi najduže. U trenucima pre smrti središnju ulogu igra srce, tako barem kaže generalno prihvaćeno verovanje, dok novija istraživanja tvrde da pre nego što nastupi smrt mozak šalje masu signala srcu koji potom uzrokuje neopozivo oštećenje organa i njegovu smrt. Kada su naučnici blokirali te signale, srce je duže živelo. Ko je jači? Srce ili mozak?
Dok naučnici ne utvrde činjenične podatke, ostaje nam samo da verujemo u priče onih koji su umrli, a onda se ponovno vratili u život.
Njihova iskustva mogla bi da se podele u tri kategorije. Prva kategorija je ona u kojoj ljudi koji su doživeli kliničku smrt nisu osetili baš ništa. Ne znaju ni gde su bili, ni šta im se dogodilo. Znaju da su zaspali, a onda se probudili. U drugu kategoriju spadaju oni koji su videli "svjetlo" ili se susreli sa drugim ljudskim bićem. Treća grupa ljudi su oni koji su osetili kako izlaze iz tela, a potom su lebdeći mogli da vide sami sebe i ostale koji su okruživali telo.
Na društvenim mrežama je pokrenuta tema u kojoj ljudi pišu o svojim iskustvima sa smrću.
"Ležao sam na bolničkom krevetu, gledao u monitor koji je krenuo da pišti, sećam se lica doktora koji su stajali pored mene. Osećao sam kako raste napetost i da su u panici zbog nečega, ali nisam razumeo šta se događa. Sve oko mene je postalo maglovito, a onda se sve pretvorilo u crnilo. Ničeg nije bilo. Bilo je neverovatno mirno. Osećao sam spokoj. Sledeće čega se sećam je kako otvaram oči i čujem kako doktor govori 'Imamo ga'", kazao je čovek koji je iskusio smrt.
"Srušila sam se jednog dana na času. Prestala sam da dišem, a krv je prestala da teče mojim venama. Osetila sam kako padam u dubinu bez dna. Uhvatila me je panika, u sebi sam vrištala i tražila pomoć. Uskoro su me oživeli, ali ne sećam se tačno trenutka kada je smrt nastupila", napisala je jedna devojka.
Zbog predoziranosti heroinom, jedan je čovek umro, a onda je, kako kaže, osetio da spava, bez sna.
"Srušila sam se prilikom radnog sastanka. Kažu da sam umrla. Jedino čega se sećam je sat vremena pre tog nesrećnog događaja, a sledeće sećanje koje imam je ono kada sam se nakon dva dana probudila iz veštački izazvane kome", stoji u još jednom svedočanstvu.
"Čisto, savršeno, neometan san bez snova", opisao je još jedan čovek.
"Sećam se vožnje u vozilu Hitne pomoći, ali osećaj kao da ne potiče iz mog tela. Definitivno najčudniji osećaj koji sam iskusio. Bilo je kao da sam u snu, ali sam mogao da vidim svoje telo, bez svesti. Video sam osoblje bolnice koje me je sačekalo, ljude koje do sada nikad nisam video. Bili su odeveni u zeleno. Sećam se njihove boje kose i izgleda. Kada sam se probudio, potražio sam ih i pronašao", stoji u jednoj objavi.
"Stajala sam ispred velikog belog zida, zida svetlosti. Zid se prostirao gore, dole, levo i desno, dokle god je moj pogled sezao. Sledeće čega se sećam je buđenje u bolnici."
"Bio sam na nepoznatom mestu. Oko mene se širila gusta magla. Ugledao sam prijatelja s kojim sam u tom trenutko bio u svađi. Prišao mi je i počeli smo da razgovaramo. Sećam se, rekao mi je kako još nije vreme da odem, da se moram truditi. Trebalo je da mu obećam kako neću odustati od borbe za život. Bezpogovorno sam obećao, a onda u trenutku bio vraćen u svoje telo", napisao je jedan od svedoka koji je okusio smrt i povratak u život.
"Ne sećam se nikakvog osećaja lebdenja, nikakvog svetla ili preminule porodice. Sećam se bolnice koju sam gledao iz ugla iz kog je nemoguće gledati sa zemlje i tela. Sećam se da sam bio ljut jer niko nije želio da mi odgovori na postavljena pitanja", stoji u objavi.
"Videla sam, ne znam kako opisati, videla sam ništa. Mračnu i dugačku prazninu, ali sam imala osećaj kao da je sve u redu, bez problema, bez osećaja straha i slično."
(Dnevnik)