ISPOVEST BRODOLOMNIKA (17) IZ SOMALIJE: Nikada ne bih krenuo na put da sam znao šta me čeka!

Printscreen Heute.at/ Sabine Hertel
Abdulfatah je tri meseca bio u potpalublju brodića sa 84 izbeglice, uspeo da se spasi posle njegovog potonuća i konačno stigao do Evrope „zemlje spasa“

BEČ - Somalijac Abdulfatah (17) jedan je od brodolomnika koji je uspeo da preživi put kroz pakao i dokopa se slobode i "zemlje spasa".

On je ispričao svoju potresnu priču austijskom listu Hojte potresen užasnom nesrećem koja je zadesila njegove sunarodnike u južnom Sredozemnom moru u kojoj je izginulo više od 800 afričkih emigranata.

I sam Abdulfatah je iz rodne Somalije u kojoj se već duže vreme vodi građanski rat, u leto 2014. godine krenuo u potragu za boljim i srećnijim životom. Tada šesnaestogodišnji dečak čvrsto je odlučio da pobegne iz svoje zemlje.

"Sanjao sam samo jedno, da se jednog dana probudim i kažem sebi: Konačno sloboda!", kaže ovaj stidljivi mladić .

Krenuo je preko preko Sahare ka Libiji, pa brodom do Evrope, jer Evropa u Africi važi za zemlju spasa. Tri meseca smo proveli na moru u potpalublju. To je bilo užasno, ne želim toga ni da se sećam, a onda se brodić dug 12 metara, sa sa 84 izbeglice prevrnuo.

„Mislio sam da mi nema spasa i da ću umreti!“, priseća se Abdulfatah.

Tada se udavilo četvoro dece, a Abdulfatah je spasen i odveden u Libiju, gde se ponovo odlučuje na beskstvo. Uspeo je da dodje do Italije, a odatle se prebacuje do Austrije. Tada je smešten u kuću u Nojdorflu (Neudörfel) koja pripada socijalnoj organizaciji „Karitas“ (Caritas). kaže da je tu živeo oko deset meseci.

Kaže da je prošao pravi pakao da bi ostvario svoj san, danima je bio bez hrane i bez vode. Za prebacivanje do Evrope platio je ukupno 4.300 evra. Njegovi prijatelji i porodica su ostali u Somaliji i kada gleda slike i čita vesti o tragedijama koje se dešavaju tamo, teško mu je, ali se nada da će i njih uspeti da izvuče na sigurno.

Kaže da je njegov cilj da vredno uči i dobro nauči nemački jezik. Želja mu je i da pomaže i radi pri Crvenom Krstu.
Na pitanje da li bi ponovo krenuo na ovakvo putovanje, sada kada znao šta bi ga čekalo na tom putu, bez razmišljanja je odgovorio: „Ne! Nikada!“