BEOGRAD - Među polovnom i novom garderobom u srpskim radnjama ima mnogo one koja je sumnjivog kvaliteta i porekla, ali i odevnih komada koji u sebi sadrže opasne materije.
Naime, kriza je primorala građane da garderobu sve češće kupuju u radnjama polovne robe, gde se od glave do pete mogu obući i za 500 dinara, ali kupci i ne slute odakle je ta roba stigla.
Sumnjiv kvalitet
- Između ostalog, polovna garderoba u Srbiju dolazi i kao humanitarna pomoć, ali ne završava tamo gde treba već odlazi u radnje. Iako se nikome ne preporučuje, sve više građana je kupuje. Među tom garderobom ima i one koja se skida s mrtvaca - otkriva Milorad Vasiljević iz Privredne komore Srbije i dodaje:
- Niko ne zna u kakvim je magacinima bila ta garderoba pre nego što je završila u srpskim radnjama i kakve bakterije ima u sebi.
Sumnjivog kvaliteta ima i među novom odećom u radnjama i velikim šoping-molovima.
- Uglavnom je reč o robi koja se proizvodi u Turskoj, Kini i drugim dalekoistočnim zemljama. Kvalitet te robe potpuno je nepouzdan. Ona se u tim zemljama boji bojama koje u sebi imaju kancerogena svojstva. Posebno se ne preporučuje nošenje komada koji su u direktnom kontaktu s kožom, kao što je rublje. Nažalost, to se ovde retko ispituje, pa je potrebno da se pooštri kontrola - kaže Vasiljević.
Brojne nepravilnosti
Slaviša Petković iz Tržišne inspekcije kaže da se kontrola kvaliteta redovno vrši:
- Za tri meseca 2015. privremeno je zabranjen promet tekstilnih proizvoda vrednih oko 102 miliona dinara. Izvršena su 183 inspekcijska nadzora, a uzorkovana su 74 tekstilna proizvoda. Analizom je utvrđeno da kod 26 proizvoda nije tačan podatak o sirovinskom sastavu. U ovom periodu podneta su 34 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka pred sudom.
Milan Knežević
OBAVEZNO REŠENJE O KVALITETU
Milan Knežević, vlasnik konfekcije „Modus“, kaže da oni u proizvodnji moraju da poštuju sve procedure.
- Za svaki uvoz materijala ili repromaterijala moramo imati rešenje o kvalitetu i sastavu, na osnovu čega se posle prave etikete za garderobu. Oni koji legalno rade moraju sve da poštuju, dok 60 odsto onog što se uvozi iz Kine ili Turske uopšte nema rešenje o kvalitetu.