Za tu sumu je firma „Filmvej“, u vlasništvu Mišela Babića iz Francuske, jedini učesnik na aukciji, kupila „Avala film“. Babić se juče nije pojavio u Agenciji za privatizaciju, već je poslao zastupnika, a zanimljivo je da je njegova firma registrovana krajem marta, i to sa osnivačkim kapitalom od samo 60.000 dinara, odnosno manje od 600 evra. Založna prava na „Filmvej“ ima Saša Ćorović, koji je do 2008. bio vlasnik taksi preduzeća u Pančevu.
Protest filmskih radnika
U privatno vlasništvo je, osim 37 hektara zemljišta, otišlo i više od 200 igranih i 400 dokumentarnih filmova, među kojim su i pobednici festivala u Kanu, Berlinu i Veneciji. Od pomoći nisu bili ni vapaji Jugoslovenske kinoteke, koja je od Privrednog suda tražila da bar privremeno iz prodaje izuzme tih 600 ostvarenja snimanih decenijama u studijima „Avala filma“. Sud je to odbio, a Ministarstvo kulture je kazalo da je takva odluka za čuđenje.
Dok je trajala aukcija, ispred Agencije za privatizaciju održan je protest filmskih umetnika i radnika.
Radoslav Zelenović, direktor Kinoteke, kaže da se kulturnjacima ne može zameriti da nisu bili dovoljno aktivni u borbi za zaštitu filmskog blaga:
- Neko ili ne zna ili namerno ne želi da poštuje pravo. Po zakonu, sve što uđe u Jugoslovensku kinoteku ne sme da uđe u privatizaciju i zaštićeno je. Ali to niko ne poštuje.
Kulturna baština
Režiser Srdan Golubović ocenio je da je ovde reč o prodaji kulturne baštine:
- Ovih 600 filmova su najznačajnija dela jugoslovenske kinematografije. Prodaju ono što su naši dedovi i očevi stvorili i finansirali. „Avala“ je nešto što pripada narodu, kulturi naše zemlje i treba da pripadne Kinoteci ili Filmskom centru da ga koristi celo društvo, a ne nekom strancu.
Iz inicijative „Stop privatizaciji“ su poručili:
- Može se dogoditi da zbog hira novog vlasnika mnogi filmovi i serije više nikada ne budu javno prikazani.
(M. C. - B. K.)
Njuzvik: ukupan dug „avala filma“ iznosio Četiri miliona evra
PROCENJEN NA 20 MILIONA EVRA
U celoj privatizaciji „Avale“, koja je prodata za 8,1 milion evra, ima nekih nelogičnosti. Kako piše u poslednjem broju srpskog izdanja magazina Njuzvik, procenjena vrednost „Avala filma“ bila je 20 miliona evra, dok je ukupan dug četiri miliona, a zanimljivo je da je ova kuća trenutno na računu ima više od 80 miliona dinara.
Da u celoj priči o „Avali“ ima nečeg čudnog mesecima unazad je ukazivao reditelj i narodni poslanik SPS Srđan Dragojević.
- Onaj ko kupi „Avala film“ platiće manje od devet miliona evra za zemljište, koje će nakon konverzije iz javnog u građevinsko vredeti više od 100 miliona evra - navodi Dragojević za Njuzvik.
On je nudio i predlog: da se filmovi proglase za kulturno blago, da se deo zemljišta proda i od tog novca napravi manji filmski studio, izgradi opera, obnovi bioskopska mreža i domovi kulture, te da se namire dugovi „Avale“.
Činjenice
VREDNI FILMOVI
„Slavica“ je prvi film snimljen u „Avala filmu“ 1947. godine
Tu su snimani „Skupljači perja“, „Orlovi rano lete“, „Povratak otpisanih“...
Procena je da filmovi u „Avalinom“ katalogu vrede oko 58 miliona dinara
Kupac je dobio prava na više od 600 filmova, kao i 20.000 kvadrata poslovnog prostora i 37 hektara zemljišta
REAGOVANJA
Mila Turajlić, rediteljka
Sve smo pokušali, ali nismo uspeli. Ovo je veoma poražavajuće. Pokušali smo da spasemo filmove našeg detinjstva, one uz koje smo odrastali i stasali, ali u tome nismo uspeli. Prodali su sve.
Zoran Simjanović, kompozitor
Mi možemo da legnemo i na prugu, oni će nas pregaziti. „Avala“ je bila centar filmske industrije ovog dela Balkana. Centar filma. Nije smelo da dođe do ovoga. Neko će uzeti milione, neće ceniti i dozvoliće da nestane ono što je našoj kulturi najznačajnije.
Radoš Bajić, glumac i reditelj
Primer žalosne sudbine „Avale“ je, kako je Goran Marković rekao, paradigma propasti srpske države i kulture. „Avala“ je žalosni primer našeg zaborava i dokaz da smo sutra spremni da prodamo i grobove predaka. Šta je sledeće - prodaja Narodnog pozorišta?
Milan Vlajčić, filmski kritičar
Ceo cirkus je trajao 20 sekundi, ne računajući proceduru i čitanje pravilnika. Za oko devet miliona evra prodato je 37 hektara koji, po najnižoj ceni za nekretnine u Beogradu, kažu stručnjaci, vredi 50 miliona. Sve skupa je kao holivudski film Š kategorije.