OVAKO SU ČETNICI KAMOM DELILI PRAVDU: Monstruozne slike koljača i njihovih žrtava!
U leksikonu Jugoslovenske vojske u otadžbini, poznate i kao četnički pokret, poznate i kao Ravnogorski pokret, izraz “stavljanja pod slovo Z” korišćen je kao eufemizam za delo klanja korišćenjem kame.
Četnici su tokom Drugog svetskog rata klali ljude na teritorijama svih bivših (u tom trenutku budućih) jugoslovenskih republika, a žrtve su bile politički, ideološki, ekonomski i etnički neprijatelji.
U svrhu ovoga formirane su zloglasne crne trojke koje su imale jedan jedini zadatak, a to je bila eliminacija svih onih koje bi Vrhovna komanda “stavila pod slovo Z”. Mihailović se na suđenju branio da “z” dolazi od “zaplašiti”, a ne “zaklati”, međutim, dokazi nisu išli u prilog tome.
Tako recimo 6. avgusta 1942. godine major Petar Baćović, koji je do samo nekoliko meseci pre toga bio na funkciji šefa kabineta Nedićevog kvislinškog ministarstva unutrašnjih poslova a koji je do tada postao komandant operativnih jedinica JVuO istočne Bosne i Hercegovine, šalje svojim podređenima sledeću depešu:
“Komandanti brigada dostaviće spiskove iz kojih da se vidi, ime i prezime, greške koje imenovani čini, kakav ugled uživa u narodu, mišljenje komandantovo kakav bi utisak ostao u narodu ako bi imenovani jednog dana nestao. Ova komanda kad dobije sve potrebne podatke donosiće rešenje da se prema pojedincima primeni slovo ‘Z’. Komandant brigade po prijemu naređenja da se izvesno lice stavi pod slovo ‘Z’ dužan je u roku od 24 sata pomoću trojki istog likvidirati-ubiti. Ovo likvidiranje-ubijanje ima biti isključivo klanje kamom.”
Srbi koji su bili meta napada najčešće se bili ljudi čak i blago liberalnijih shvatanja, ne nužno komunisti, mada je i bilo i onih koji su jednostavno odbijali da plaćaju danak i izdržavanje četničkih odreda.
Tako je, na primer, 18. maja 1944. godine đeneral Mihailović dobio izveštaj od izvesnog Milićevića, u kome se kaže:
“Juče mi je saopštio jedan naš čovek da je u Varvarinu 27. marta ubijen ugledni advokat iz Beograda, sklonjen u Varvarinu, po imenu Marin Marinović, sa ženom zajedno, i bačen u Moravu. Ubila ga je jedna trojka, kaže, po naređenju nekog tamošnjeg komandanta, da li brigade, da li korpusa, ne zna… Na pitanje zašto je ubijen taj nevin čovek, ti iz trojke su odgovorili: Mi znamo da je on potpuno nevin, ali mi smo morali naređenje komandanta izvršiti, da bi zaplašili cincarsku čaršiju koja ne da pare!”
Što se tiče ubijanja komunista ovom metodom, navešćemo primer izveštaja koji je četnički komandant Milo Rakočević iz Crne Gore poslao Dragoljubu Mihailoviću:
“Ljudstvo je dobro opremljeno i naoružano… Hranu dobijam od Italijana… Komandant operativne jedinice dao mi je ovlašćenje da po svaku cenu uništim sve one koji su protiv naše organizacije… Svim svojim silama sa ljudstvom koje je pod mojom komandom nastojim da se ološ po svaku cenu uništi… Pomoću trojki likvidiram komuniste iz dana u dan i na javnom mestu… Ostaci komunističke partije svakog dana su sve manji… Italijani mi izlaze dosta u susret u pogledu odela a isto tako obećavaju pomoć i u hrani i obući…”
Veliki broj nesrpskih žrtava su od strane četnika pobijene iz odmazde, zbog prethodno ubijenih Srba, što ih naravno ni na koji način ne opravdava, mada donekle svakako objašnjava, uprkos činjenici da je izvestan broj Hrvata, Bošnjaka i Slovenaca bio deo odreda pod komandom Dragoljuba Mihailovića.
Što se tiče ovakvih ubijanja ne-Srba, iz etničkih pobuda, verovatno najstrašnija je depeša koju je 23. avgusta iste godine načelnik Operativnog odseka Vrhovne komande Zaharije Ostojić (kasnije komandant Istaknutog dela VK) uputio đeneralu Mihailoviću.
U njoj, on kaže: “Juče završio akciju do Ustikoline i grebena Jahorine. Po dosadašnjim podacima 1.000-3.000 muslimana poklanih. Sve trupe dobri borci, ali još bolji pljačkaši, izuzev Pavla. Pad Foče ima dobrog odjeka. Muslimani u masama beže u Sarajevo. Sada su zadovoljni.”
(Telegraf/Wikipedia)