BEČ - Dunav je zatrpan gomilom sićušnih plastičnih kuglica koje se koriste i kupkama i pilnzima za lice, koje ne štete samo prirodi, već su velika pretnja po zdravlje riba i ljudi, pokazalo je istraživanje pod nazivom "Veštački materijali u Dunavu“ sprovedeno u Austriji.
Mikroplastika je veličine od samo jednog milimetara u prečniku i ima veliku primenu u kozmetici. Ubacuje se u kreme, pilinge, gelove za tuširanje i šampone.
Hemičar Volfgang Buhberger (Wolfagng Buchberger) sa Univerziteta u Lincu kaže da su ovi delovi plastike toliko mali da zapadaju u filtere za čišćenje vode, zbog čega se ona ne filtrira u poptunosti.
"Kada ovi delići dođu u dodir sa prirodom, nije isključeno da neće dospeti i u organizam živih bića. Ribe mogu da pomisle da je to hrana i da mikroplastika tako dospe u njihov organizam“, ističe Buhberger.
Još uvek nije ispitano kako mikroplastika utiče na ljudsko zdravlje, ali lekari upozoravaju da može imati ozbiljne posledice, jer se ne razgrađuje.
Mikroplastika dolazi iz kozmetičke industrije, ali i od plastičnih flaša i drugih plastičnih predmeta koji se dugo nalaze u reci. Usled talasa, velike vlažnosti i UV zračenja oni se raspadaju na sitne komade. U blizini četiri velike austrijske hidroelektrane na Dunavu godišnje se nahvata i do 50 tona plastike, upozorava Buhberger.
"Mi dnevno u Dunavu nađemo oko 80 kilograma mikroplastike. Može se reći da na reci ima više plastike nego riba“, upozorava austrijski hemičar.
On je najavio istraživanje u kojem će ribe biti pregledane i ispitane, da se vidi koliko mikroplastike se nalazi u organizmima ovih stanovnika Dunava. Posle toga radiće se analize o uticaju na ljudsko zdravlje.