Tokom narednih nedelja nekoliko automobila marke „volvo“ započeće istorijsko putovanje od jugozapadne Kine do SAD. Limuzine ove švedske kompanije, model „S60L“, biće prevezene kamionima do šangajske luke i utovarene u brodske kontejnere za transport automobila, u kojima će, preko Tihog okeana, stići do svog krajnjeg odredišta u Los Anđelesu.
Ovi automobili, proizvedeni u novoj fabrici „Volva“ u Čengduu (Chengdu), prva su putnička vozila iz Kine pravljena isključivo za izvoz u SAD, što je dobar pokazatelj koliko daleko je ova zemlja odmakla - kao Japan i Južna Koreja pre nje - kad je reč o proizvodnji na globalnom nivou.
Kina je prešla dug put od proizvođača jeftine robe, koji se oslanja na niske troškove radne snage, do izvoznika „najsloženijeg proizvoda široke potrošnje na svetu“, prema rečima izvršnog direktora kompanije „Jaguar Lendrover“ (Jaguar Land Rover) Ralfa Speta (Ralf Speth).
„Kina će verovatno krenuti stopama Japana i Koreje, ali će taj proces biti mnogo brži“, izjavio je izvršni direktor „Volva“ Hakan Samjuelson (Hakan Samuelsson) na prošlonedeljnom sajmu „Auto Šangaj“ (Auto Shanghai), jednom od dva prestižna sajma automobila koji se naizmenično održavaju u Kini svake druge godine.
„Kineski automobili će se prodavati na globalnom tržištu već 2020. i to je, po mom mišljenju, realna prognoza.“
Za razliku od „Volva“, koji je u sastavu kineskog proizvođača automobila „Džili“ (Geely), većina predstavnika multinacionalnih kompanija u ovom sektoru okleva da govori o Kini kao o platformi za izvoz kojoj bi se njihove kompanije mogle okrenuti u budućnosti.
Razlog za to je delom to što ne žele da budu konkurencija sestrinskim kompanijama preko okeana, ali i zato što bi morale da dele zaradu od izvoza sa svojim kineskim partnerima. Prema propisima kineskih vlasti, strane kompanije mogu biti vlasnici najviše 50 odsto udela u fabrikama automobila.
Međutim, imajući u vidu da se u Kini trenutno aktiviraju ogromne investicije s ciljem povećanja proizvodnih kapaciteta, i to baš u trenutku kad godišnji privredni rast opada na „novi normalni“ nivo od ispod sedam odsto, pojavilo se pitanje da li bi ove kapacitete trebalo iskoristiti za izvoz.
Direktor „Renoa“ (Renault) u Kini Žak Danijel (Jacques Daniel) kaže da njegove kolege iz drugih ogranaka ove kompanije često postavljaju pitanje izvoza. „Naše kolege iz ‚Renoa‘ više puta su pokrenule ovo pitanje jer se plaše da ćemo i mi početi da izvozimo“, kaže Danijel. „Ali pošto je tržište na kome poslujemo toliko veliko, sva naša energija trebalo bi da bude usmerena na Kinu.“
„Reno“ je relativno kasno ušao na tržište Kine, koje je, s preko 20 miliona vozila prodatih prošle godine, potvrdilo status najvećeg tržišta automobila na svetu. Francuska kompanija će svoju prvu fabriku u ovoj zemlji otvoriti tek početkom 2016. U zajedničkom poduhvatu s kineskom kompanijom „Dongfeng motor“ (Dongfeng Motor) u Vuhanu (Wuhan) u početku će se proizvoditi samo 150.000 vozila.
Na drugom kraju spektra, dva najveća proizvođača automobila u Kini, „Dženeral motors“ (GM) i „Folksvagen“ (Volkswagen), povećaće proizvodne kapacitete na svom najvažnijem tržištu na ukupno oko 10 miliona vozila do 2018. „Dženeral motors“ je najavio da će, u sklopu svoje petogodišnje strategije, uložiti novih 14 milijardi dolara u Kinu, što će samo u toku ove godine povećati proizvodni kapacitet za 25 odsto.
Obe kompanije veruju da je kinesko tržište dovoljno jako da podnese čak i toliko veliko povećanje kapaciteta. „Želimo da proizvodimo automobile tamo gde ih i prodajemo“, izjavila je Meri Bara (Mary Barra), izvršni direktor „Dženeral motorsa“, tokom sajma „Auto Šangaj“.
„Još uvek je važno da obezbedimo dovoljne kapacitete za domaće tržište.“
„U ovom trenutku najveći deo naših kapaciteta koristi se samo da bi se zadovoljile potrebe domaćeg tržišta, koje beleži izuzetno brz rast“, kaže direktor kompanije BMW Ijan Robertson (Ian Robertson), dodajući da je izvoz iz Kine „nešto o čemu još uvek nismo doneli odluku“.
„Volvo“ će ove godine izvesti ne više od 2.000 automobila tipa „S60L“ u SAD, a planira da tokom narednih nekoliko godina taj broj poveća na oko 5.000. Većina vozila ove marke koja će se prodavati na američkom tržištu i dalje će dolaziti iz pogona ove kompanije u Švedskoj i Belgiji, ili će biti proizvedena u novoj fabrici koja treba da bude otvorena u SAD.
„Volvo S60L“ je automobil s dužim rastojanjem između prednje i zadnje osovine, što pruža veću udobnost putnicima na zadnjem sedištu, i od početka je bio namenjen imućnim kineskim kupcima koji više vole da imaju vozače nego da sami voze. Kompanija smatra da će se ovo prostrano vozilo dopasti i američkim porodicama.
Sve dok domaće tržište bude raslo dovoljno brzo da može da apsorbuje povećane kapacitete multinacionalnih proizvođača automobila, za Kinu kao izvoznika pravi ispit biće broj prodatih vozila kineskih proizvođača na razvijenim tržištima Evrope i SAD.
Do sada su čak i ugledne kineske kompanije, kao što je proizvođač terenskih automobila „Grejt vol motor“ (Great Wall Motor), plasirale svoja vozila pre svega na tržišta u razvoju, koja su, uz to, često nestabilna - tržišta Irana, Rusije i Ukrajine.
Ali, situacija se menja. Klemens Vozner (Clemens Wasner), iz konsultantske kuće EFS, skreće pažnju na nagrađivani terenac „CS75“, koji je proizvela kompanija „Čangan auto“ (Chang‘an Auto), inače glavni partner „Forda“ (Ford) u Kini.
„Kad je reč o dizajnu ovog vozila, on je već sada sasvim dopadljiv“, kaže Vozner. „Uz malo izmena, mogao bi se prodavati, na primer, na periferiji Evropske unije.“
Tom Mitchell - Šangaj
„GM“ se preko Kine vraća u Indoneziju
Iako tvrdi da je domaća potražnja prevelika da bi se uopšte razmatrao izvoz iz Kine, kompanija „Dženeral motors“ koristi jedan svoj kineski ogranak da bi obezbedio pristup jugoistočnoj Aziji - tržištu na kojem tradicionalno dominiraju japanski proizvođači automobila.
Američki automobilski gigant potvrdio je u februaru da će kompanija „SAIC-GM-Vuling“ (SGMW), nastala zajedničkim ulaganjem sa šangajskim „SAIC motorom“ (SAIC Motor) i „Vuling motorom“ (Wuling Motor), izgraditi fabriku u Indoneziji koja će proizvoditi vozila marke „vuling“ za tržišta jugoistočne Azije.
Vozila ovog proizvođača najbolje se prodaju u relativno manje bogatim kineskim gradovima „nižeg ranga“.
„Ako pogledamo tržište Indonezije i vozila iz ponude SGMW, jasno je da bi to mogla da bude dobra kombinacija“, izjavila je direktorka „Dženeral motorsa“ Meri Bara tokom sajma automobila u Šangaju.
Ranije ove godine „Dženeral motors“ je zatvorio svoju jedinu fabriku u Indoneziji jer nije uspeo da se izbori s konkurencijom iz Japana.
Kad SGMW bude pokrenuo proizvodnju u Indoneziji, verovatno će se suočiti s još jednim rivalom iz Kine. Kompanija „Dongfeng motor“, sa sedištem u Vuhanu, platila je prošle godine 800 miliona evra za 14 odsto udela u francuskom „Pežou“, s kojim je već pokrenula uspešnu zajedničku kompaniju u Kini.
Jedan od ciljeva ovog partnerstva bio je i otvaranje mogućnosti za izvoz u jugoistočnu Aziju, a možda i šire.
„‘Dongfeng‘ je uložio u ‚Pežo‘ kako bi Kina mogla da postane baza za izvoz“, kaže Dženet Luis (Janet Lewis) iz kompanije „Mekveri sekjuritiz“ (Macquarie Securities).