Vlada Srbije juče je napunila godinu dana. Ni manjeg čeda ni više toga preživljenog. Svetski državnici dolazili su u goste, uzvratili smo posete, stručni menadžment došao je u „Železaru“, smanjili su plate i penzije.
Sve što je moglo, poskupelo je, a ono što nije, stižu najave da će uskoro. Helikopter pao pre mesec dana, sedmoro mrtvih, još ne znamo čija je odgovornost za tu tragediju. Majske poplave, klizišta.
Potpisan ugovor za „Beograd na vodi“. Plan je da se izgradi toliko auto-puta da će praktično cela zemlja biti asfaltirana. Tačiju smo tako „objasnili“ da mu više nikad neće pasti na pamet da dođe u Beograd.
Sve što smo mogli, pohapsili smo, a ono što nismo, biće deo neke sledeće akcije. I dok u Nemanjinoj 11 „gruvaju“ u drugu godinu mandata, u Krunskoj 69 tek su se probudili.
Ali avaj. Kako to inače biva kad se probudiš - dok popiješ kafu, jedeš, pa opet kafa... prođe voz. Možda ovo naše čedo ima godinu dana, ali su demokrate treću godinu zaredom opozicija.
Gledajući starosnu dob, pravi dečak za ovo nejako čedo. Međutim, svedoci smo da ne umeju da iskoriste tu razliku. A dok ovi porastu, a ovi se osveste, stisnite buđelare. Znate kako deca traže pare za sve što vide - i što treba i što ne treba.