VAPAJ PREŽIVELIH U NEPALU: Dajte nam malo hrane i vode
Istovremeno, na ulicama tog grada, ali i širom zemlje, čiji su delovi potpuno razoreni u potresu jačine 7,8 stepeni po Rihterovoj skali, leže povređeni, iznureni, izgladneli i žedni građani, koji su ostali bez svega što su imali.
Besni preživeli juče su u Katmanduu pojurili ka automobilu u kojem je sedeo jedan od zvaničnika. Ispred njih je zato u jednom trenutku izleteo kordon policije kako bi zaštitio vozilo, ali to nije sprečilo pojedince da udaraju po njemu vičući: „Dajte nam da jedemo“.
Očajne ljude posebno je razbesnelo to što ne mogu da napuste Katmandu, iz kojeg ne polazi dovoljno autobusa.
- Zemlja ne prestaje da se trese, ne možemo više ovo da podnesemo. Deca su nam gladna - rekla je jedna stanovnica Nepala koja s hiljadama ljudi od zore stoji na stanici u nadi da će ući u neki autobus, ističući da je vlada obećala još 250 vozila i da se ona još nisu pojavila.
Pošto se autobusi nisu pojavili, počeli su da rastu ljutnja i bes, što je dovelo do izbijanja nemira i sukoba s kolonom interventne policije, koja je pokušala da ih zadrži na odstojanju od parlamenta. U seoskim područjima je, prema rečima spasilaca, situacija još teža jer su ljudi iz tih oblasti od subote odsečeni od sveta, a mole da ih helikopteri odvedu.
Čudo
IZVUKLI ŽIVU BEBU IZ ŠUTA
Spasioci su juče iz ruševina izvukli i živu bebu. Lekari su odmah utvrdili da je mališan dobro i da nema nikakve povrede.
- Čuli smo plač bebe i odmah počeli da otkopavamo na tom mestu. Nismo mogli da verujemo da smo je zatekli živu. To je čudo - rekao je jedan od spasilaca.
POTRESNO Spasen nakon zemljotresa
PREŽIVEO ZATRPAN 82 SATA PIJUĆI URIN
Riši Kanal (27) bio je čak 82 sata zatrpan pod ruševinama zgrada u Nepalu, koje su se na njega obrušile nakon subotnjeg zemljotresa, a uspeo je da preživi jer je pio svoj urin. Njegovo svedočenje objavljeno je nakon što su francuski spasioci uspeli da dođu do njega u ostacima hotela u glavnom nepalskom gradu Katmanduu.
- Kad sam shvatio da sam dva dana tamo, mislio sam da niko neće ni doći po mene, a izgubio sam i snagu da dozivam pomoć. Noge su mi bile prikleštene betonskim blokom, pa nisam mogao da se pomeram, a oko mene su ležali mrtvi. Nepodnošljivo je smrdelo - ispričao je on u bolnici.