BEOGRAD - Predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević i gradski menadžer Goran Vesić obišli su danas Kliničko-bolnički centar „Dr Dragiša Mišović” kako bi se uverili u dinamiku priprema i realizaciju projekta sanacije i adaptacije kompletne zgrade hirurgije tog KBC-a. Obilasku su prisustvovali i gradska sekretarka za zdravstvo Vera Dražić i direktor KBC „Dr Dragiša Mišović” Radisav Šćepanović.
Nikodijević je rekao da je Grad Beograd izdvojio 138 miliona dinara za rekonstrukciju prve faze, koja je u toku, a grad će takođe obezbediti i novac za nastavak rekonstrukcije. On je izrazio zadovoljstvo što radovi u toj bolnici napreduju, jer, kako je naveo, ona ima veliki značaj ne samo za Beograd već i za čitavu Srbiju.
– Bolnica ne može biti puštena u upotrebu, niti jedan njen deo, dok se kompletna zgrada ne renovira. Mi ćemo se truditi da u što kraćem roku obezbedimo sredstva, ali i da razgovaramo sa donatorima kako bi nam pomogli. Radujem se što će ova bolnica kroz koju godinu ponovo početi da radi punim kapacitetom. Ovo je jedina zdravstvena ustanova u Srbiji koja je dobila akreditaciju na sedam godina, što govori o kvalitetu zdravstvene zaštite, bezbednosti pacijenata i osoblja. Ova ustanova je bila čuvena i ranije, ali i u teškim okolnostima posle požara 2009. godine uspela je da nastavi sa radom, istim kapacitetom kao i ranije, ali u mnogo težim uslovima. Od 2009. pa gotovo do danas država nije uložila nijedan dinar u renoviranje. CIP je tek 2011. uradio idejni projekat, koji je predviđao da rekonstrukcija dela koji je stradao u požaru košta oko 400 miliona dinara. Od tada, 2012. i 2013. dobili smo donacije Ambasade Sjedinjenih Američkih Država i Ambasade Turske. Tim donacijama su operacioni blokovi završeni na vreme, prema izuzetnim standardima, kakvih ima malo u Srbiji. Ugovorna obaveza grada tada je bila da paralelno sa tim donacijama nastavi svoj deo rekonstrukcije bolnice. Međutim, do danas ništa nije uloženo – objasnio je Nikodijević.
Gradski menadžer Goran Vesić je takođe izrazio zadovoljstvo što su radovi u toj bolnici krenuli i zahvalio ambasadama na donaciji, kao i direktoru bolnice koji, kako je naveo, ulaže veliku energiju da ta bolnica zadrži dostojan nivo.
– Grad Beograd nije ispunjavao svoje obaveze od 2009. godine, dok donatori jesu. Grad treba da obezbedi još oko 300 miliona dinara, kako bi bolnica bila potpuno završena. Time ćemo se baviti u narednom periodu, ali ćemo razgovarati sa donatorima koji su već dali novac i probati da obezbedimo i druge donacije. Nećemo se oslanjati samo na budžet grada, koji je još u fazi finansijske stabilizacije, te moramo da vodimo računa o svakom dinaru. Učinićemo sve da preko donacija, fondova Evropske unije i od zemalja koje žele da doniraju, obezbedimo sredstva da se bolnica završi – rekao je Vesić i dodao da je nadležnost grada primarna zaštita, kao i četiri kliničko-bolnička centra.
On je precizirao da će u narednom periodu Grad Beograd pokušati da reši i smanji liste čekanja u domovima zdravlja.
– To ćemo pokušati da rešimo tako što ćemo uvesti softver u domove zdravlja, kako bi građani koji zakazuju pregled kod specijaliste mogli odmah da zakažu termin. Verujem da ćemo veoma brzo moći da pokažemo rezultate toga – naveo je Vesić i dodao da je grad uložio i novac u deo Zemunske bolnice, kao i da postoje planovi za Gradsku bolnicu na Zvezdari.
Šćepanović je precizirao da se trenutno obavljaju radovi na trećem spratu bolnice, ali i na vertikalama struje, vodovoda i kanalizacije, klimatizacije, kao i sve ono što u bolnici mora da bude po najvišim standardima.
– Ohrabren sam jer su nam data velika sredstva, gotovo 140 miliona dinara za rekonstrukciju, posle pet godina nezainteresovanosti. Jedini način da se reše problemi zbrinjavanja hitnih medicinskih stanja jeste da se ova bolnica vrati u punu funkciju. To znači da se vrati nekadašnjih 120 hirurških kreveta i pet operacionih sala. Nadam se da će radovi biti brzi jer su ključni delovi završeni – naglasio je Šćepanović i zahvalio Gradu Beogradu na obezbeđenim sredstvima.
On je objasnio da će ta bolnica po završetku dobiti pet novih operacionih sala, centralnu sterilizaciju, najsavremeniju laboratoriju, rendgen-dijagnostiku, sa skenerom, magnetnom rezonancom, kao i internu medicinu sa intenzivnom negom i koronarnom jedinicom i potpuno novu angio-salu.
Gradska sekretarka za zdravstvo Vera Dražić je rekla da je menadžment grada prepoznao značaj ovog kliničko-bolničkog centra i značaj da se zgrada koja je izgorela osposobi.
– Grad vodi računa i o tome da opredeli sredstva za aparate kako bi ova bolnica mogla da funkcioniše, te je za tu namenu u ovaj kliničko-bolnički centar uloženo 40 miliona dinara prošle i ove godine. Za ostala tri kliničko-bolnička centra ove godine je opredeljeno više sredstava nego prošle, jer je neophodno povećati kapacitete u njima. Najviše sredstava se opredeljuje za opremanje operacionih sala – precizirala je ona.