Pevač Haris Džinović otvori je dušu i rekao da je on još uvek Jugosloven i da se za njega velika Jugoslavija još nije raspala.
Kako vama danas izgleda situacija u našoj državi?
Iskreno da kažem, slušam žamor ljudi. S obzirom na to da zbog prirode svog posla poznajem psihologiju mase, znam kada su ljudi sretni, nesretni ili zadovoljni, nezadovoljni, to se jasno vidi po njima. Logično je da se danas vidi nezadovoljstvo sopstvenim životom, situacija je takva, svi znamo. To je davno konstatovano. Situacija ne da nije sjajna nego je na ivici egzistencije. Porodice jedva sastavljaju kraj sa krajem, tako da su ljudi, koliko para primaju, mađioničari u načinu na koji uspeju da prežive.
Smatrate li da je ovo najteži period u kojem se Srbija zatekla?
Nije najteže, ali je teško. Najteže je bilo kada je bio raspad Jugoslavije i kada su bili ratovi na ovom podneblju, to je najteže stanje. Posle toga nastalo je neko drugo stanje koje se naziva kriza života. Tu spadaju sredstva za život i sve ono što ljudima fali, a ne mogu da sebi priušte.
Pomenuli ste Jugoslaviju, jeste li jugonostalgičar?
Živim kao Jugosloven i dan-danas. Ne mogu se promeniti, jer je Jugoslavija pukla u mojoj 40. godini, šta ja mogu promeniti tu kod sebe. Kao čovek koji je nomadski orijentisan, šetao sam svuda, tako da ova moja priča ima uporište i razlog zašto je to tako. Za mene se Jugoslavija nije raspala, svi smo i dalje naši dok govorimo isti jezik.
Ne postoji više to da je ovde ili onde teže, mislim da je svakom teško na svoj način. Svaka jedinka ima svoju muku. U Bosni je teško zbog drugih stvari, dok je u Srbiji ipak malo bolja situacija. Danas ljudi od svoje plate mogu da kupe kartu za letovanje, ali samo u jednom pravcu.
Alo