Ovaj tekst preuzet je sa sajta Lovesensa
Postoje trenuci u našim životima kada nismo sposobni ili spremni da prepoznamo poruke koje nam stižu. Ima momenata kada se dogode neke neobjašnjive stvari koje nastupe naizgled niotkuda. Dešavaju se situacije koje nas izbace iz koloseka i ne možemo da dođemo sebi od šoka.
Dugo mi je bilo potrebno da shvatim šta se zaista dešava u mom životu. Bile su potrebne godine da bih spoznao koliko sam ja veoma aktivan učesnik u svom životu, iako sam to često odbijao da prihvatim.
I zbog svih tih godina okretanja glave na drugu stranu, nisam bio u stanju da primetim pokušaje Života da me probudi i da se trgnem iz sna u koji sam sve više tonuo. Nezadovoljstvo svim i svačim počelo je da poprima takve razmere da je jedino besmisao za mene imao smisla. Onda je usledio prvi udarac. Tako sam ga u tom trenutku doživeo. Pa zatim drugi. Pa treći.
I dok sam žalio nad svojim životom pokušavajući da odgovorim sebi na pitanje zašto sve u mom životu mora da ide na teži način i zašto mi već jednom nešto ne krene kako treba, nisam ni slutio da se u mom životu sprema nešto fantastično. Svi ti udarci koje sam u tom trenutku svog neznanja jedino tako mogao da razumem, u stvari nisu bili ništa drugo do pokušaji Života da me vrati meni samom.
Iako sam to tako dugo odbijao da učinim, prebacujući svu odgovornost sa sebe na život, na druge, na okolnosti, na prošlost , na sistem - ipak je nastupio trenutak koji me je doveo do nečega o čemu sam kroz svoje knjige često pisao - tačka preokreta. Momenat buđenja. Trenutak kada se nađete na kolenima i jedino što iz vašeg bića poleti ka nebu jeste glas bez glasa koji odjekuje tako silno da odzvanja kroz čitavu vasionu. Glas koji kaže pomozi mi.
Groznica me je tresla već treći dan, nisam mogao da hodam, boleo me je svaki deo tela. Posle mnogo muke ustajem da potražim nešto za čitanje ne bih li sebi prekratio trenutke bola i u ruke mi pada knjiga Lujze Hej, koja već mesecima stoji u kućnoj biblioteci ali od koje tako uporno okrećem glavu s blagim podsmehom jer, bože moj, ja kao glumac navikao sam na ozbiljne pisce i pravu literaturu.
Počinjem da je čitam onako usput, čisto da vidim kako izgleda pisanije iz oblasti koja me realno ne zanima. I nastupilo je nešto potpuno neočekivano, ja počinjem da se od stranice do stranice sve više prepoznajem i da shvatam zašto sam tu gde sam, zašto sam tako nezadovoljan, zašto sam trenutno toliko bolestan. Odgovori stižu a da ih ja svesno nisam ni tražio.
Postaje da mi biva jasno da je svaki "udarac" koji sam tako doživljavao, bio uvek još jedna nova šansa da se vratim sebi, da poštujem sebe i svoje odluke, da zasijam u svom punom sjaju. Počinjem da otkrivam koliko sam tih poziva odbio, koliko često u životu nisam bio dosledan sebi i željama svog srca.
Potiskujući svoju potrebu da izrazim svoje želje, planove i stavove, mnogo češće sam drugima davao važniju ulogu u mom životu nego sebi samom, često su mi u fokusu bile okolnosti za koje sam tako čvrsto verovao da su moja nepromenljiva realnost.
Kakvo je buđenje nastupilo kada sam počeo da plovim morem drugačijih ideja, za mene potpuno stranih a u isto vreme tako poznatih. Na površinu je izbijalo toliko toga, lepog i manje lepog. Polako su se sklapale kockice mog života i posle svake okrenute strane sve sam više shvatao da su me moje misli, isključivo moje misli, dovele do svega što sam doživljavao kao svoju stvarnost. Bilo je tu naravno i lepih stvari ali ipak mnogo je bilo više onih delova koje sam tako silno želeo da promenim.
A sada sam prvi put počeo da verujem da je to i moguće. Spoznao sam da je bolest koja me je tih dana iscrpljivala bila isto tako rezultat mojih misli koje sam gajio o sebi i o svom trenutnom životu. Razočaranje koje sam nekoliko dana pre toga u poslu iskusio bilo je tako duboko, pomešano sa osećanjem stida i povređenosti, a naročito sa nesposobnošću da pronađem način da ispoljim ta svoja osećanja i da kažem bilo kome kako se jadno i promašeno osećam.
Nastavljam da čitam knjigu i shvatam da je upravo Lujza Hej osoba koja je još osamdesetih godina prošlog veka otkrila da su upravo naše misli i naša emocionalna stanja u direktnoj vezi sa našim zdravljem. Tada, kada su možda neki bojažljivo dovodili to u vezu, ona je uradila nešto revolucionarno. U individualnom radu sa klijentima, godinama je vodila evidenciju onoga što pričaju, na šta se žale, kako se osećaju, od čega boluju. Rezultat tog njenog dugogodišnjeg istraživanja bila je mala "plava" knjiga, kako su je u to vreme zvali, zbog plavih korica na kojima je pisalo "Izlečite svoje telo".
Nastala kao pamflet, upravo ova knjižica je i dan danas vodilja mnogima koji su na putu svog ličnog razvoja ali isto tako sve više doktora klasične medicine počinje da je koristi kao veoma moćno pomoćno sredstvo u svom radu. Ono što je specifično za ovaj materijal jeste činjenica da se u njemu nalaze samo tri kolone, u prvoj je napisana nezdravost, u drugoj emocionalno-mentalni obrazac koji je do toga doveo, a u trećoj metafizički pristup isceljenju, tačnije afirmacija koja pomaže na putu do isceljenja. I apsolutno fascinantno jeste to da upravo nešto što je ona pre trideset i pet godina pričala, polako počinje da biva i naučno potvrđeno.
Mene je u trenutku čitanja najviše zanimalo ono što piše o groznici, visokoj temperaturi i upali grla. Pronalazim sledeće podatke: groznica ukazuje na bes, na osećanje da gorimo iznutra. Visoka temperatura opet bes, izgaranje. Upala grla kaže da se plašimo reči koje bismo mogli da izgovorimo, da postoji ozlojeđenost i strah da se zauzmemo za sebe. Da li je moguće da je upravo sve tako kako piše, baš tako sam se osećao, ogorčeno, ljuto, razočarano? Pronalazim nekoliko afirmacija: Smiren, sam, spokojan i pun radosti. Sa lakoćom izražavam svoja osećanja. U mom svetu sve je dobro.
Ali ono što mi je od svega bilo najzanimljivije u tom trenutku jeste činjenica da sam samom tom spoznajom i priznanjem sebi da osećam sve to što osećam, u trenutku već počeo da se osećam bolje. Kako sam nastavljao sa čitanjem, tako je moje telo bivalo snažnije, jače i slobodnije. Nikad pre toga nisam imao sličan uvid. Smatrao sam da je bolest reakcija na ono što se dešava oko nas, da je logično da "zakačimo" neki virus kad su svi bolesni, da je bolest normalna stvar koja se ljudima dešava.
Mnogo puta sam bio u prilici da mi doktori kad odem na pregled ne pronađu loše rezultate i da se sve završi onom čuvenom "sve je to na nervnoj bazi". Uvek sam pitao šta to znači, ali je jedini odgovor bio da bi bilo dobro da se klonim stresa. Šta to znači? Kako se to radi? Nikada nisam dobio nijedan konkretan odgovor. A sada su odgovori sami pristizali. Bilo mi je zanimljivo da shvatim koji su to koncepti uticali na zdravstveno stanje nekih meni bliskih osoba i opet sam bio oduševljen preciznošću kojom je Lujza to objašnjavala.
Ljutnja, krivica, ozlojeđenost i strah su najčešći uzroci mnogih nezdravosti. Kad dugo gomilamo ovakve emocije, kad ne pronađemo način da ih adekvatno izrazimo, one samostalno pronalaze svoj put da se izraze. I to se najčešće odražava na našem fizičkom telu. Što pre utvrdimo kakve su nam uobičajene misli i koji su nam to ustaljeni modeli ponašanja, reagovanja i opažanja, biće nam mnogo jasnije zbog čega nas boli to što nas boli, a ne retko ćemo shvatiti i ko nas to boli.
Posmatrajući sebe s razumevanjem imaćemo više razumevanja i za druge kao i za svet koji nas okružuje. Skidaćemo sloj po sloj emotivnih naslaga koje su se tokom godina skupljale i taložile u mnogim delovima našeg tela. Vraćajući se sebi, osluškujući glas svoga bića, poštujući svoje potrebe, dajući sebi dozvolu da biramo ono što nas čini srećnima i pre svega razvijajući ljubav prema sebi, iznenadićemo se kako će bol, nelagoda i napetost da prestaju i da ustupaju mesto zdravlju - onome što jeste naše prirodno stanje. Svaki nesklad koji nastupi u našem telu odraz je nesklada koji je nastao u našem umu.
I zato je jedino mesto gde taj nesklad može da se reši upravo mesto gde je i nastao. Oslobodimo se ljutnje, krivice i straha. Oprostimo, ne zbog drugih nego zarad našeg sopstvenog zdravlja. Ne opravdavajmo sebi i drugima svoju ozlojeđenost ma koliko je smatrali realnom, jer jedina osoba koju povređujemo vraćajući se na stare rane jesmo upravo mi sami. Ne obasipajmo naše nežno i ljubavi željno biće svim ovim nepotrebnim toksičnim mislima. Ne zagađujmo sebe i svoje srce gorčinom, zavišću i kriticizmom. Podarimo sebi ono što će nas isceliti.
Pružimo sebi podršku, razumevanje i pre svega ljubav. "Ljubav je najjača isceljujuća snaga koja postoji", jedan je od osnovnih principa s kojima upoznajem polaznike svojih programa i radionica. I zato, sledeći put kad vas zaboli glava, zapitajte se šta je to što ne radim u skladu sa sobom, gde sam to sebe zanemario/la, na koji način sam sebe kaznio/la? Udahnite duboko, pustite to od sebe i oslobodite se pritiska i primetićete da se glavobolja povlači. Samim prepoznavanjem uzroka načinićete najveći korak. A spremnost da se toga rešite biće ono što će vas do kraja osloboditi.
Ako su migrene česte razmislite o svojoj potrebi da budete savršeni ili o besu koji osećate. Da li vam je to zaista potrebno? Vrat je mesto naše fleksibilnosti. Kad nas boli vrat pravi je trenutak da razmislimo o tome čega se to tako kruto držimo. Za šta smo to tako nepopustljivi, šta će se loše desiti ako promenimo svoj stav ili mišljenje?
Vrat bi mogao da signalizira da je vreme da se nešto zaista promeni. O grlu sam pisao na svom primeru ali isto tako grlo je i centar naše kreativnosti i izražavanja.
Česti problemi sa ovim delom tela mogu da nam ukazuju i na to da smo na neki način svoju kreativnost potisnuli i kao da joj ne dozvoljavamo da se ispolji. Primetićete da su osobe koje gutaju u sebi u stvari osobe koje često imaju problem sa grlom ili glasom. Isto tako, grlo je i centar promene. Možda biste mogli da napravite mali eksperiment. U narednih nedelju dana, kad primetite da ste se zakašljali, stavite ruke na grlo i recite "Spreman sam da se menjam".
Leđa su naša podrška i zato bol u tom delu tela ukazuje da ne osećamo podršku u životu, na poslu ili u porodici. Gornji deo leđa vezan je za emocionalnu podršku, srednji deo kaže da je umešan osećaj krivice a bol u donjem delu leđa najčešće je povezan sa finansijskim brigama. Ne mora da bude isključivo osećaj nedostatka novca, često je u pitanju prevelika zaokupljenost finansijama uopšte. Pluća su organ preko koga udišemo život.
Problemi u ovom delu mogu da nam poruče da smo u strahu od života, da imamo osećaj da nemamo prava da živimo onako kako želimo. Grudi su simbol materinstva i problemi sa grudima kazuju da smo možda preterali u svojoj potrebi da ugađamo drugima, da zaštitimo draga bića ili drage stvari, možda i sećanja. Srce je centar ljubavi, a krv je simbol radosti.
Kad se lišavamo radosti u životu, možemo se sresti sa malokrvnošću, problemima sa krvnim sudovima ili srčanim tegobama. Ne dozvoljavajući sebi da primetimo radost, srce je sve manje prima i kao da se polako "ledi". A led može i da pukne. Uključite radost u svoju svakodnevnu rutinu. Otopite svoje srce i dozvolite ljubavi da nesmetano teče. Ako pak neke ideje ili ljude teško varite, postoji velika šansa da ćete osećati probleme u predelu stomaka.
Tada je važno da razmislimo zbog čega nismo u stanju da prihvatimo nova iskustva. Otvorimo se za ideju da novo može da bude i divno. Otpustimo strah jer i strah je samo misao. Udahnimo duboko, zatvorimo oči i prisetimo se svog savršenog zdravlja. Osetimo energiju unutar nas, primetićemo kako vibrira, kako se neprestano kreće. Zamislimo kako svaki taj treptaj jeste nova doza zdravlja, nova doza radosti i životne snage koja se budi. Dopustimo joj da teče i da ispuni svaki delić našeg tela.
Prepustimo se tom osećaju i setimo se da: u beskraju života u kom se nalazimo, sve je savršeno, celo i potpuno! Birajte misli od kojih ćete se osećati bolje, tražite razlog da se radujete, primetite lepotu koja vas okružuje, budite zahvalni na svemu što vas je načinilo osobom kakva ste danas i volite sebe. Uvek volite sebe!
Tekst: Siniša Ubović
Sa sajta Lovesensa pročitajte još:
Lekcije Dragane Ćosić: kako da uz osmeh i vedar duh sačuvamo zdravlje i blagostanje
Kristina Kljajić: Kako sam se odlučila za život u planini
Anita Murđani: od bolesti do ponovnog rođenja
Marija Božić: Da li su joga, meditacija i vegetarijanstvo u Srbiji neobični