Pad euforije zbog QE menja trend na tržištima evrozone

Cene evropskih akcija zabeležile su u aprilu pad na mesečnom nivou prvi put ove godine, budući da je entuzijazam koji je podstakao evropski program kvantitativnog popuštanja (QE) počeo da jenjava.

Snažan rast cena na evropskim tržištima akcija i obveznica, koji je trajao od početka 2015, ove nedelje je krenuo u suprotnom smeru, a analitičari kažu da su vrednosti aktive dostigle preterano visok nivo previše brzo i da je korekcija bila neminovna.

Panevropski indeks FTSE Eurofirst 300, koji je skočio za 16 odsto tokom prva tri meseca ove godine, na kraju aprila bio je niži za 0,6 odsto u odnosu na prethodni mesec. Nemački indeks Xetra Dax takođe je zabeležio pad u odnosu na mart, za četiri odsto, usled zabrinutosti da je skorašnji rast vrednosti evra doveo do smanjenja konkurentnosti nemačkog izvoza.

„Uz kvantitativno popuštanje i euforiju koju je ono izazvalo, tržište je ojačalo više nego što sugerišu ključne odrednice vrednosti“, kaže Sandra Krol (Sandra Crawl), član investicionog odbora „Karminjak žestjoa“ (Carmignac Gestion), kompanije sa sedištem u Parizu.

„Došlo je do velikog raskoraka. Ekonomija nije toliko jaka. U svakom trenutku je moglo doći do propasti“.

Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi (Mario Draghi) 9. marta ove godine pokrenuo je program kvantitativnog popuštanja u zoni evra kako bi sprečio njen pad u deflaciju. Sudeći po podacima o inflaciji koji su objavljeni prošle nedelje takav scenario uspešno je izbegnut.

Ove mere uvedene su i sa ciljem da se kamatne stope zadrže na istom nivou i oslabi zajednička evropska valuta.

Prošle nedelje, međutim, došlo je do promene trenda i prinosi na nemačke državne obveznice s rokom dospeća od 10 godina naglo su skočili na 0,38 odsto, u odnosu na oko nula odsto, koliko su iznosili pre dve nedelje.

Još jedan katalizator promena na tržištu akcija je i rastuća zabrinutost u vezi sa snagom oporavka američke ekonomije. Podaci o američkom bruto domaćem proizvodu, koji su objavljeni prošle srede, pokazuju slabe rezultate u prvom kvartalu.

Evropski izvoznici suočavaju se sa usporavanjem rasta na tržištima u ekspanziji, ali istovremeno i sa još dva ozbiljna problema - jačanjem valute i mogućom smanjenom potražnjom za njihovim proizvodima širom sveta.

U protekle dve nedelje evro je ojačao za 6,5 odsto u odnosu na dolar i kurs je sada 1,12 dolara za evro.

Jači evro bi „automatski naveo neke investitore da preispitaju prognoze za neke od evropskih izvoznika u koje ulažu“, kaže Endru Miligan (Andrew Milligan), direktor u kompaniji „Standard lajf investments“ (Standard Life Investments) zadužen za globalnu strategiju.

Niži prinosi na obveznice i slabiji evro „obezbedili su jak podsticaj za evropska tržišta akcija“, kaže Džejms Barti (James Barty), strateg za evropsko tržište akcija iz Banke Amerike Meril Linč. „Na tržištima je došlo do prevelike kupovine.“

Trgovci ukazuju da su uspone i padove u prinosima dodatno pojačali sami investitori, tako što su u velikom broju zauzimali iste pozicije. Tako su male promene raspoloženja na tržištu dovodile do velikih promena cena.

Drugi navode da su investitori požurili da prodaju akcije i pokupe profit posle skoka vrednosti akcija u prvom delu godine.

Joel Lewin
Michael Mackenzie
Ralph Atkins