Beskrajna arbitraža u džungli elektronskog trgovanja

Nesvakidašnja priča o Navinderu Singu Saraou (Navinder Singh Sarao), britanskom berzanskom špekulantu koji je optužen da je doprineo zloglasnom „fleš krešu“ na američkom tržištu akcija u maju 2010. godine, može da posluži kao koristan podsetnik da su zakonski propisi i tehnologija u stanju da drastično promene samu prirodu tržišta.

Poslovi kojima se bavio ovaj misteriozni „dnevni trgovac“ (trgovac koji u toku jednog dana pribavi i likvidira istu terminsku poziciju) iz londonskog predgrađa Haunslou (Hounslow) postali su mogući pre svega zahvaljujući američkom propisu o alternativnim sistemima trgovanja (Regulation ATS), koji je 1998. doveo do prelaska s tržišta zasnovanih na kotacijama na tržišta bazirana na elektronskim nalozima, a zatim i zahvaljujući regulativi nacionalnog tržišnog sistema (Regulation NMS), čiji je cilj bio da ojača konkurenciju.

Ako su ove mere uvedene da bi ohrabrile nove učesnike na tržištu, pokazale su se kao veoma uspešne. Jedan od takvih novih učesnika bio je i Sarao. Ali malo je verovatno da su tvorci politike i regulatori mogli da predvide da će novi uslovi omogućiti jednom jedinom trgovcu da tako snažno utiče na kretanje cena na jednom od najvećih tržišta sveta - na tržištu e-mini ugovora, visokolikvidnih fjučersa na berzanske indekse, zasnovanih na indeksu „S&P 500“.

Ako je verovati istražiteljima iz američkog ministarstva pravde, 6. maja 2010, između 11.17 i 13.40 časova, Sarao je podneo između 20 i 29 odsto ukupnog broja naloga za prodaju na Čikaškoj merkantilnoj berzi (CME) i time doveo do obaranja cena. Ministarstvo pravde tvrdi da je Sarao imao važnu ulogu u prenošenju ovog efekta na glavno tržište akcija, gde je „Dau Džons“ industrijski prosek doživeo najveći ikada zabeleženi dnevni pad vrednosti, izgubivši hiljadu milijardi dolara za samo pola sata. Likvidnost oba ova tržišta tog dana je presušila.

Većina berzanskih transakcija sada se odvija preko elektronskih platformi kojima vladaju trgovci kao što je Sarao i, što je još važnije, veliki igrači koji koriste algoritamsko i visokofrekventno trgovanje (složene kompjuterske algoritme za trgovinu finansijskim instrumentima, gde se pozicije otvaraju veoma često i realizuju u veoma kratkim periodima). Fragmentacija koja je usledila posle liberalizacije tržišta u SAD i Evropi pružila je ovakvim trgovcima beskonačne mogućnosti za arbitražu.

Kako MMF primećuje u svom najnovijem izveštaju o globalnoj finansijskoj stabilnosti (Global Financial Stability Report), „u anonimnom okruženju, okrenutom profitu i trgovini na kraći rok, manje je učesnika koji bi u opasnim situacijama rizikovali sopstvena sredstva za očuvanje likvidnosti da bi pomogli stabilizaciji tržišta“.

Ključno pitanje je sledeće: čijim interesima zapravo služi ovakva liberalizovana, elektronska tržišna džungla? Sasvim je sigurno da to nisu krajnji investitori kao što su korisnici penzija. Pad tržišnog udela konvencionalnih berzi naveo ih je da se okrenu drugom izvoru prihoda - visokofrekventnim trgovcima koji koriste praksu poznatu kao „kolokacija“. Postavljanjem servera u neposrednu blizinu berze ovi trgovci dobijaju brži pristup informacijama o kretanju cena na tržištu. Na taj način dobijaju odrešene ruke da povećaju troškove transakcija za investitore koji se oslanjaju na fundamentalne analize.

Što se tiče emitera hartija od vrednosti, na gubitku su manje kompanije. Inicijalne javne ponude malih firmi beleže veliki pad u SAD, kao rezultat liberalizacije. Još jedan sve ozbiljniji problem je sistemski rizik. Zbog nove promene regulative u periodu posle krize, banke su smanjile svoju funkciju market-mejkera. Kako primećuje MMF, smanjenje inventara dilera akcija, previsoke procene vrednosti aktive, investitori skloni odustajanju i krhke strukture likvidnosti povećali su tržišni rizik i rizik likvidnosti - što je ozbiljan razlog za zabrinutost budući da američka Uprava federalnih rezervi i Banka Engleske idu ka pooštravanju uslova.

John Plender