Kažu nije greh

BIZNIS U SLAVU BOGA: Vladike zgrću milione na vinarijama i hotelima!

Foto: Cin
Poput najiskusnijih biznismena, zaradu ulažu u hotele, vinarije, poljoprivredu, turizam... što ih svrstava u red najvećih investitora. SPC godišnje zaradi i do 140 miliona evra, a sveštenik koji u parohiji ima 200 domaćinstava samo od verskih obreda 16.000 evra

BEOGRAD - Novac Srpske pravoslavne crkve, koja godišnje zaradi i do 140 miliona evra, vladike poput iskusnih biznismena ulažu u nove biznis projekte.

Zarada se ulaže u hotele, vinarije, poljoprivrednu proizvodnju, turizam... što srpske vladike svrstava u red najvećih investitora. Procenjuje se da su episkopi poslednjih godina uložili nekoliko stotina miliona evra crkvenu namenu.
Da Crkva pozitivno posluje obeledanio je jedino mitropolit Amfilohije, koji ne krije da novac vernika ne drži na eparhijskom računu, već ulaganjem nastoji da ga oplodi.

Foto: Cin
Podrum manastira Tvrdoš (Foto: CIN)

Ova mitropolija, po pisanju crnogorske štampe, poslednjih godina uložila je mnogo više novca u izgradnju turističkih objekata nego crnogorska država.

Amfilohije kaže da to nije greh. - To što Crkva gradi stanove i vodi hotele je biznis mitropolije, u slavu Boga, a na dobro naroda - kaže mitropolit. Za razliku od Amfilohija, druge vladike ne žele da komentarišu svoje biznis poduhvate. Procenjuje se da bolje stojeća eparhija godišnje može da zaradi oko pet miliona eva, od čega je veći deo keš. Vladika odlučuje gde će završiti taj novac.

Foto: FoNet Darko Cvetanovic
Foto: Fonet/Darko Cvetanović

Verski analitičar Živica Tucić kaže da su po crkvenom zakonu eparhije te koje ubiraju prihode. - Svaka eparhija mora četiri odsto svojih prihoda da izdvoji za crkveni aparat Patrijaršije. Glavni prihodi eparhija su od prodaje sveća, ali poslednjih godina i od ekonomija koje razvijaju. Deo novca izdvaja se i za gradnju objekata koji nisu u službi bogosluženja, a o tome bi odluke trebalo da donose eparhijski odbori koji treba da kontrolišu tokove novca. Međutim, u praksi to niko ne kontroliše - kaže Tucić. Nemanja Nenadić iz organizacije „Transparentnost Srbija“ kaže da kontrola tokova novca, uključujući i novac Crkve, mora da postoji. - U suprotnom se otvara rizik za korupciju i sivu ekonomiju. To mogu da budu zloupotrebe samih ljudi koji rade u toj organizaciji i imaju ovlašćenja da upravljaju sredstvima kojima Crkva raspolaže - kaže Nenadić.

Mali Versaj: Dvorac u kojem je u Bijeljini živeo vladika Kačavenda (Foto: Youtube printscreen)

Živica Tucić veruje da korupcije ima i u Crkvi, ali da to ne treba generalizovati. - Kase nekih eparhija su pune, ali ima i onih koje su prazne i čiji sveštenici ne mogu da zarade za život jer im se plata isplaćuje od obreda. Takav je slučaj sa parohijama u Timočkoj eparhiji, ali i Raško-prizrenskoj. Nisu Crkva samo bogate vladike, već i siromašni sveštenici - naglašava Tucić. Ovakvu podelu potvrđuje i negotinski sveštenik Dragoslav Glišić. - Imam petoro dece. Služim u Timočkoj eparhiji. Ta sela su pusta i ne možete od obreda da prehranite porodicu. Mesečno zarađujem 5.000 dinara - kaže Glišić. Popu samo od obreda 16.000 evra godišnje Prema saznanjima lista, beogradski sveštenik koji u svojoj parohiji ima oko 200 domaćinstava samo od verskih obreda može godišnje da zaradi 16.000 evra.

Foto: Pt Yt
Mali Versaj: Dvorac u kojem je u Bijeljini živeo vladika Kačavenda (Foto: Youtube printscreen)

- Taj novac nije mali i zbog toga se većina sveštenika bori da svoj radni vek provede u velikom gradu i parohiji. -Pored tog novca, postoje i drugi prihodi koji se u crkvama u velikim gradovima mogu zaraditi. Tu se pre svega radi o prilozima vernika koji dnevno mogu da iznose i oko 50.000 dinara. Kada su verski praznici u pitanju, prilozi se utrostručuju. Deo tog novca treba da ide u sedište eparhije, ali se ti prihodi uvek umanjuju, odnosno deo završi i u džepovima sveštenika - objašnjava za list sveštenik D. M. iz Beograda.

On kaže da vladika utvrđuje koliko svaka parohija mora da unese u eparhijsku kasu. - Za našu crkvu je to 12.000 evra mesečno. Ranijih godina bilo je manje, ali nakon što je vladika sproveo kontrolu i utvrdio da paroh krije deo zarade, podigao nam je eparhijsku taksu za 3.000 evra - kaže naš sagovornik.

Pored toga, svaka crkva ima i svoje donatore, koji uvećavaju prihode.- Oni, da bi dobili pločicu donatora koja stoji u crkvi, daju ogromne sume. Radi se o biznismenima, ali i takozvanim kontroverznim biznismenima. Naša crkva je 2013. tako dobila 600.000 evra - kaže sagovornik lista.

Vladika Pahomije

Vranjska eparhija prihode ubira od proizvodnje rakije, zdrave hrane, meda, a imaju i motel.

Foto: Nemanja Pančić
Foto: Nemanja Pančić

Vladika Irinej bački

Eparhija bačka prihode ubira od zasada aronije, čiji sok se prodaje po 30 evra za litar, od pekare i vinarije.

Foto: Fonet Dragan Antonic
Foto: Fonet/Dragan Antonić

Vladika Hrizostom

Vinarija Zvorničko-tuzlanske eparhije proizvodi vino, rakiju i med, ima dva hotela i starački dom u vlasništvu.

Vladika Grigorije

Mitropolija zahumsko-hercegovačka prihode ubira od hotelskog preduzeća Platani i vinarije u manastiru Tvrdoš.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile
Foto: Aleksandar Jovanović

Ovako je živeo vladika Vasilije Kačavenda

Ovo je luksuz u kojem je živeo bijeljinski vladika pre penzionisanja

Foto: Pt Yt

(Blic)