SUĐENJE ZA UBISTVO VOJE ŠKRBIĆA: Pogledajte kako je policija čuvala Duška Buhu!
NOVI SAD - Ne osećam se krivim po optužnici koja me tereti, ali ću po prvi put da iznesem svoju odbranu. Jako mi je žao što sam ubio Vojislava Škrbića. Nisam imao nameru, nisam tako vaspitan da nekoga ubijam i sve bih dao da mogu da vratim Voju. Ubio sam ga iz straha – rekao je Duško Buha (25) iz Bačkog Dobrog Polja, koji je ubio 22.maja ove godine, u restoranu “Gondola” Vojislava Voju Škrbića (40) iz Kaća, jednog od glavnih narko-dilera u Novom Sadu.
Umokrio sam se od straha prvi put
-Škrbića nisam znao do negde pred doček 2014.godine, znao sam samo priče o njemu, da se radi o opasnom čoveku i opasnom krimanlcu koji je spreman na sve. Jedne večeri bio sam sa društvom u diskoteci “Dukat”. U jednom momentu je došao Voja, sa dve devojke I seo za sto preko puta nas. Primetio sam da me gleda i upućuje mrke poglede. Ustao sam otišao do toaleta, a kada sam krenuo da perem ruke ušao je Škrbić. Odmah je izvadio pištolj, nabio me na zid, kleknuo sam na kolena, a on me jednom rukom držao za vrat, a pištolj mi je stavio u usta, rekavši “Gde si pi..o mala. Družiš se sa Miloradom Lužinićem – Ludim”. Tada je ušao jedan moj drug I Voja je izašao iz toaleta – rekao je Buha, dodajući da je ranije Ludi kako ga zovu i Voja imali sukob, ali da on nikakve veze sa tim nije imao.
Kako je rekao, Buha, uplašio se kao nikada u životu, čak se i umokrio u gaće. Zamolio je druga da nikome ne pričaju o tome, da ne bi izazivali Voju, znajući kakav je I da ne preže da ubije nikoga.
-Posle 10 minuta otišao sam kući iz straha. Celu noć nisam spavao, već sam razmišljao, zašto mene, šta sam mu ja uradio. Znajući sve priče o njemu da je živa legenda, da je jedini koji se suprostavio Dušanu Spasojeviću i ostao živ, da je naručivao ubistva, nije mi bilo sve jedno – pričao je Buha, rekavši da se plašio da prijavi i policiji, jer zna i da je jednog inspektora Voja pretukao i da nije ležao u zatvor.
Čuvaj se, taj na koga se okomi taj je gotov
Njihov drugi susret dogodio se u martu, lane, kada je Buha stajao sa jednim drugom i pričao.
-Tada sam čuo škripu guma i kako neko naglo koči, pogledao sam crni auto ispred mene, otvorio je prozor, bio je Voja koji je osuo rafalnu paljbu na mene “Ubiću te pi..o mala…”. Uleteo sam u taj kafić ispred mene. Drug koji je stajao samnom pitao me je što sam se zakačio sa njim kada znam kakav je, rekao sam da nisam i da ne znam zašto ga je uzeo na zub. A drug mi je na to rekao, “Čuvaj se, taj na koga se okomi taj je gotov” – pričao je svoj susret drugi sa Vojom, Duško, dodajući da nikome nije smeo da priča, pa čak ni nevenčanoj supruzi sa kojom živi o napadima prema njemu.Iz Novog Sada, gde je živeo kao podstanar jednog dana otišao je u porodičnu kuću u Bačko Dobro Polje.
-Pokojni ujak mi je ostavio pištolj, koji su on I majka zakopali, ako mi bude trebao u slučaju rata. To je pištolj “Kolk 45”. Znao sam gde je bio zakopan i uzimam ga, u nameri dag a za svaki slučaj nosim sa sobom, priča Dušan.
Nisam hteo da ga ubijem
Tog kobnog dana, 22. maja, javio se vlasniku firme Milošu Buhi, kod koga je radio kao obezbeđenje kladionica, a koji mu je rekao da dođe do Kaća da popiju nešto, jer mu je žena trudna. Otišao je, nisu se dugo zadržali u toj kafani, jer je Miloš već bio dosta pijan. Odlaze za Novi Sad, a kada su parkirali kola Miloš govor Dušanu da odu na još po jednu rakijicu.
-Odlazimo u Gondoli koja nam je najbliža bila. Hteli smo da sednemo u bašti, ali je bila puna. Ulazimo unutra i kako sam ušao tako sam levo pogledao i ugledao Škrbića. Više ništa nisam video, jer sam video da se on uhvatio za pojas. Uplašio sam se da će on mene ubiti, izvadio sam iz torbice pištolj i ispalio dva hica u njega i pobegao. Istrčavam, ne vidim nikoga ni ništa. Sedam u auto, javljam devojci da siđe, pokupio sam nju I uptio se prema Beočinu – priseća se tog kobnog dana, kojeg nikada neće zaboraviti I zbog kojeg će ceo život žaliti, jer kako je ponavljao nije hteo da ga ubije, već samo da ga onesposobi da on njega ubije.
Pobegao sam zbog svoje bezbednosti, a ne od odgovornosti
Krio se do 12.juna, kada se predao sam policiji, a veče pre toga, pištolj je bacio u kanalu između Bačkog Dobrog Polja i Vrbasa.
-Pobegao sam zbog svoje bezbednosti, a ne od odgovornosti. Iskreno osećao sam se sigurnije u zatvoru nego kući. Moram da naglasim, da Miloš Buha, koji mi nije nikakav rod, nego slučajnost je samo prezime, nije za ništa kriv. On nije ni znao da mi je Voja pretio, niti da ja imam pištolj – zaključio je iznoseći svoju odbranu Dušan Buha.
Ko je bio Voja Škrbić!
Ubijeni Škrbić imao je debeo krivični dosije u policiji, a ovo nije bio prvi pokušaj njegovog ubistva. U julu 2002. godine Škrbić je teško ranjen u grudi u pucnjavi ispred kluba „Zam“ u Novom Sadu, a preživeo je i sačekušu ispred stana. Sumnjalo se da su ovi napadi na Škrbića organizovani zbog sukoba na novosadskom narko-tržištu, pa nije nemoguće da je i ovog puta „poslovni interes“ povukao oroz.
Vojislav je 2009. godine bio uhapšen zbog ubistva Branislava Jelačića u maju 2004. godine u novosadskom kafiću „Marina“. Jelačić, koji je bio član suparničke grupe „Firma“, ubijen je u borbi za prevlast na tržištu heroina, a Škrbić je kao naručilac bio osuđen na 11 godina zatvora. Vojislav Voja Škrbić se u „Beloj knjizi kriminala“ MUP Srbije visoko kotirao kao član nekoliko organizovanih kriminalnih grupa. Prema tim podacima, bio je jedan od glavnih distributera heroina u Novom Sadu i Vojvodini. U njegovom dosijeu stoji i da je hapšen zbog posedovanja narkotika i oružja. Ranije je osuđivan i za pokušaj ubistva Dragana Vojnovića, na obali Dunava kod Kamenjara.
Ni jedno suđenje nije toliko bilo obezbeđeno kao današnje. Dolazak Buhin iz pritvorskog zatvora sa Klise i odlazak iz suda, njega su čuvali i pratili zatvorski i sudski stražari, interventna policija, saobraćajac na motoru i dva policajca na biciklu, dok su pre ulaska u veliku sudnicu, svi kompletno pregledani.