Plan EU potpuno menja pravila digitalnog tržišta

Tehnološka industrija SAD veoma je oprezno reagovala na planove Evrope da proširi svoju digitalnu ekonomiju čak iako je zvanična najava sveobuhvatne inicijative Brisela naišla na javnu podršku s one strane Atlantika.

Sudeći po dugoočekivanim predlozima za takozvano „jedinstveno digitalno tržište“, Evropska komisija planira da reformiše sve, od dostave paketa do telekomunikacija i maloprodaje preko interneta.

Ovo će obuhvatiti i opsežnu istragu o ulozi koju igraju velike internet kompanije, kao što su „Fejsbuk“ (Facebook) i „Gugl“ (Google) na evropskom tržištu internet prodaje.

„Interno tržište ne funkcioniše kako bi trebalo“, izjavio je Andrus Ansip (Andrus Ansip), bivši premijer Estonije, a sada potpredsednik Evropske komisije zadužen za jedinstveno digitalno tržište, prilikom predstavljanja predloga.

Prema zvaničnoj verziji, obećanje evropskih zvaničnika da će otvoriti digitalna tržišta ovog bloka naišlo je na podršku vodećih tehnoloških kompanija SAD, čija je moć nedavno izazvala burnu reakciju Evrope i zabrinutost u pogledu čitavog niza pitanja, od privatnosti do digitalnog nadziranja.

Međutim, nezvanična verzija je da su neki direktori internet kompanija upozorili da bi ova inicijativa mogla da se pretvori u izgovor da se ograniči dominacija koju su američke kompanije ostvarile u mnogim delovima mreže.

Direktor u jednoj američkoj tehnološkoj kompaniji primetio je da izgleda postoji tenzija unutar same komisije između zvaničnika koji žele da usvoje „napredan“ model propisa, koji bi išao u korist svim digitalnim kompanijama, i onih koji „koriste propise da podignu barijere“ pred američkim tehnološkim gigantima.

„Rizici prete digitalnoj ekonomiji ako propisi krenu u lošem smeru“, naveo je.

Udruženja tehnološkog sektora SAD su takođe upozorila da su evropski regulatori pokazali malo sluha za liberalan okvir koji je i omogućio bujanje internet kompanija u SAD.

„Izgleda kao da žele da zaštite stari način obavljanja poslova, dok kompanije kao što su ‚Uber‘ (Uber) i ‚Erbnb‘ (Airbnb) idu uz dlaku uvreženim interesima“, kaže Ed Blek (Ed Black), predsednik Udruženja kompjuterske i komunikacione industrije (Computer and Communications Industry Association). Brisel takođe greši što pokušava da natera internet kompanije da zauzdavaju onlajn pirateriju, naveo je Blek.

Istraga o tržišnoj dominaciji tehnoloških grupacija SAD usledila je samo nekoliko nedelja nakon što je komisija pokrenula antimonopolsku istragu protiv moćnog internet pretraživača „Gugla“.

Ovu inicijativu za strože regulisanje poslovanja američkih grupacija predvode Francuska i Nemačka, dok ministri iz obe zemlje pozivaju na preispitivanje „ključnih digitalnih platformi“.

Brisel je više puta negirao tvrdnje da je njegov pristup tehnološkim propisima antiamerički. Ali relativni nedostatak velikih evropskih internet kompanija i dominacija grupacija iz Silicijumske doline znače da će se bilo kakva istraga o dominantnim internet platformama fokusirati na američke kompanije.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) izjavio je: „Voleo bih da vidim panevropske telekomunikacione mreže, digitalne usluge koje prelaze granice i talas inovativnih evropskih startapova“.

Izvršno telo EU nada se da će ove mere doneti dodatnih 415 milijardi evra i „otvoriti stotine hiljade radnih mesta“ u tromoj evropskoj privredi.

Američka privredna komora rekla je da ove mere predstavljaju „jednu od najboljih prilika do sada da Evropa oživi svoju privredu i ostane konkurentna u sve zahtevnijoj globalnoj utakmici“.

U sklopu ovih predloga komisija takođe planira da pokrene istragu o konkurenciji u sektoru elektronske trgovine i proveri taktike koje koriste firme koje se bave maloprodajom na internetu i njihovi dobavljači.

„Veliki fokus je stavljen na ono što brendovi rade da segmentiraju tržište“, rekao je Kris Šervud (Chris Sherwood), šef Odeljenja za javnu politiku u kompaniji Alegro (Allegro), istočnoevropske grupacije koja se bavi elektronskom trgovinom.

Komisija je takođe saopštila da će staviti tačku na „neopravdano geoblokiranje“ (praksa ograničavanja pristupa sadržaju na osnovu geografske lokacije), koje može osujetiti potrošače u kupovini robe ili gledanju filmova sa sajta u drugoj zemlji.

Zbog ovog ublažavanja pravila o geoblokiranju, visokobudžetni filmovi na engleskom jeziku i vrhunski sportovi će najverovatnije izvući deblji kraj, primećuje Julija Reda (Julia Reda), nemačka poslanica u Evropskom parlamentu, koja pomno prati reforme.

Filmske grupacije uveravaju da će manje kompanije biti najteže pogođene ovim izmenama.

„Nema toga što komisija može da uradi da izbaci Tajm Vorner (Time Warner) iz posla“, rekao je jedan lobista u ovom sektoru. Manje kompanije će najviše osetiti bilo kakve promene u pravilima, tvrde oni.

Ali kritičari tvrde da predlozi nisu dovoljno liberalni.

„Jedinstveno digitalno tržište (DSM) ne sadrži dovoljno elemenata za liberalizaciju, koji bi nadomestili ova nova pravila i obaveze, bar na nivou EU“, rekao je Hosuk Li-Makijama (Hosuk Lee-Makiyama), direktor Evropskog centra za međunarodnu političku ekonomiju (European Centre for International Political Economy) i stručnjak u oblasti trgovinske politike.

Pre nego što stupi na snagu, svaki nacrt EU propisa koji proizađe iz akcionog plana predstavljenog u sredu moraće da odobre vlade i poslanici Evropskog parlamenta.

Duncan Robinson - Brisel
Murad Ahmed - London
Richard Waters - San Francisko