ŠTA NAM DONOSI VENERA U RAKU: Deo koji nam nedostaje...
Objavljeno
12.05.2015. 13:09h
→ 01.07.2017. 0:00h
Profimedia
Venera u Raku želi da odmori. Želi da se zavije se u kutak svoje sobe. Da prošeta svojim odajama, nesputana...
"Kako da te sačuvam od Sebe, šta da ti dam, a da ne znaš da imaš?"
U osvitu naše stvarnosti, probuđeni jutarnjim sumornim vapajem. Teturamo svoj lik u ogledalu. Duša još spava. Nespremna na Život koji moramo da vodimo. Niko nas ne pita koliko bi krugova u sebi poželeli da otrčimo. Da se upoznamo sa tim likom koji neprestano nosimo. Koji ostaje jedini, kada svi odu. Kada svako otkine deo nas koji mu treba. Kada si svako ugrabi deo naše kože i prekrije se ćutanjem. Kada svako ostavi otisak izrezan u nama. Kada nas na hiljadu načina oduzmu od sebe.
Venera je tek zakoračila u znak Raka, zastavši na 2. stepenu. Nije ni stigla da se okrene, već dotakavši njega, Saturna retrogradnom u znaku Strelca, okusila teret. Mirisom doma protegla se teskoba. Svi bliski ljudi sada pred nas postavljaju zahteve. Gomilaju se obaveze koje i nisu naše. Ljupko se smešimo, ali do kada? Venera u Raku želi da odmori. Želi da se zavije se u kutak svoje sobe. Da prošeta svojim odajama, nesputana. Ne želi da čuje ijedan glas. Želi da utone u mir. Da pogasi svetla i gleda noćno nebo. Želi da savije svoje telo u zagrljaj. Da zaspi. Kao što nikada nije.
Nije joj do poziva. Poruka. Zvona telefona. Nije joj do gostiju niti do šetnji. Nije joj do priče. Do besmisla. Nije joj do još jednog leta u pad. Zar nije dovoljno trčala? Zar nije zadnjih mesecima odrađivala duple poslove. Nije li dovoljno pisala, zvala, tešila. Nije li dovoljno skupljala spiskove za kupovinu, pamtila umesto drugih. Nije li dovoljno bila prisutna na dva mesta u isto vreme. Nije li dovoljno odradila svoju svrhu?
Inkonjukcija je aspekt prilagođavanja. Onaj trenutak u kom popuštamo pred izazovima, pred tuđim molbama i zahtevima. A ko vodi brigu o nama? Pitanje je koje ćemo svi ovih dana postavljati. Iznova. Periodično. Sve dok nam ne bude jasan odgovor. Dok ne shvatimo da je ovo period u kojem naša prilagodjavanja i ne moraju da budu samo naša. Ne moramo da budemo na dohvat ruke. Niti vidljivi u svakom trenu. Naša dostupnost ima "cenu". Neutoljivu u miru. Lepo je pružati ljubav, ali još lepše je pružiti ju sebi. Ovaj tranzit će nas to naučiti.
Odjednom ćemo iskočiti iz svoje kože, zalupiti vratima. Zaključati stan. Ugasiti telefone. Odjednom ćemo potonuti u svoj svet koji nas željno iščekuje. U svoje telo. Svoj dom. Svoju oazu. Svu ljubav koju smo davali drugima, pružićemo sebi. Bez imalo grižnje savesti. Svesni svoje svesnosti.
Postojanja. Ne očekujući da drugi urade za nas nešto što ni sami ne činimo za sebe. Osloboditi se tereta koji vučemo i zagledati se u prošlost. Koliko smo se zaista prilagođavali drugima, a koliko su to drugi činili za nas?
Ako smo bili sebični, sad će nas vreme naučiti kompromisu. Ako smo bili previše predani, sada će nas naučiti da postoji i tuđi kompromis. Toliko strahova u nam nikad ne prevaziđenih. Toliko tuge nikad preboljene. Toliko suza koje nikad nisu videle svjetlost. Toliko nas, nikad probuđenih. Večno ugušenih. Čekajući da dođe neko bolje vreme. Da se naša koža raspukne i da konačno dišemo jer sve što je u našim plućima bilo, bili su dahovi tuđi.
Prošlost će sada ugađati nama. Saturn retrogradan u Strelcu doći će u obliku ljudi koje poznajemo. Ljudi nama bitnih. Ljudi oko kojih se nekad vrtio naš svet. Sada je njihov svet - naš. Sada smo mi oni kojima se vraćaju. Koje dozivaju. Traže. Sada smo mi jutarnja molitva njihovih jeka. Potrebiti. Tako snažno pulsiramo u njima. I jedni put koji poznaju, put je naših jeka.
Deo koji prestaje u nama - deo je koji se nastavlja u njima.
A mi?
Ne moramo baš ništa. Osim, da budemo ono što najbolje znamo - ljubav.
Bitno je da sami sebe razumete, a ako vas drugi ne razumeju, to je najmanje bitno. Ipak ste vi jedino biće koje istinski živi samo sa sobom.