BEOGRAD - Na Bliskom istoku je u toku urušavanje sistema čiji su temelji postavljeni pre skoro 100 godina, uz humanitarnu katastrofu ogromnih razmera na vidiku, a međunarodna zajednica može da utiče na stvari ako primeni diplomatiju, poručeno je na panelu koji je organizovao Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD).
Otvarajući panel "Bliski istok: Veliko urušavanje", predsednik CIRSD-a Vuk Jeremić rekao je da je to ujedno i tema trećeg i najnovijeg broja časopisa "Horizonti" (Horizons) koji CIRSD izdaje i čija će druga premijera biti na Londonskoj školi ekonomije.
"Mnogi veruju da je na Bliskom istoku u toku urušavanje perioda koji je trajao 100 godina, od potpisivanja sporazuma Sajks-Piko. To se sada pretvara u najveću humanitarnu katastrofu u 21. veku, a možda i prošlom posle Drugog svetskog rata", istakao je Jeremić, upozorivši da će to svakako uticati i na Zapadni Balkan, koji nije daleko. Migel Anhel Moratinos, koji je bio specijalni izaslanik EU za mirovni proces za Bliski istok od 1996. do 2003. i bivši ministar spoljnih poslova Španije, ukazao je da je izraelsko-palestinski mirovni proces "jezgro budućeg rešenja za probleme Bliskog istoka".
"Postoji zamor u međunarodnoj zajednici kad je reč o rešavanju izraelsko-palestinskog pitanja, ali ja insistiram da je moguće postići sporazum između Izraela i Palestine", kaže Moratinos i dodaje da međunarodna zajednica mora odmah da reaguje.On smatra da se sa izraelskom vladom može pregovarati, ali da je za to potrebna diplomatija, a ne dronovi Vašingtona ili Arapske lige.
"Konačni dogovor Izraela i Palestine biće paradigma rešenja za Bliski istok, uz nuklearni sporazum Irana i svetskih sila u formatu pet plus jedan", ističe on.Moratinos ukazuje i da se Ujedinjene nacije nisu prilagodile današnjem svetu, te da je "hitno potrebna reforma UN, sa generalnim sekretarom koji će biti aktivni diplomata i obilaziti zemlje, tražeći rešenje".Dominik Moizi, osnivač Francuskog instituta za međunarodne odnose (IFRI) i profesor londonskog Kings koledža, upozorava da se Bliski istok danas povezuje sa fanatizmom i da je svuda prisutan.
"Mlade Evropljane privlače ekstremističke filozofije Bliskog istoka koje koriste religiju kao političko oruđe", objasnio je on.Moizi je, takođe, ukazao da bi nuklearni sporazum između šest svetskih sila i Irana mogao da se posmatra kao "moderno prestrojavanje istorijskih savezništava" u odnosu na raspored iz 18 veka, pri čemu bi SAD možda mogle da promene saveznike.
Među panelistima je bio i Dušan Simeunović, bivši ambasador Srbije u Libiji i Egiptu, koji je objasio da su zahtevi u Libiji, još jednom bliskoistočnom žarištu, ostali isti i nakon svrgavanja tiranskog režima, a to je "vapaj za demokratijom i boljim životom" što je, kako kaže, paradigma arapskog proleća.U međuvremenu se, navodi on, u zemlji u kojoj se vodi rat za teritorije bogate naftom, uz strane ekonomske i političke uticaje, pojavio i uticaj islamističkih grupa, što je dovelo do previranja i krize.
On upozorava na "virus džihadizma" koji se lako širi, privlačeći mlade muslumane sa Balkana na verskoj ili ekonomskoj osnovi."To je realna i veoma opasna pretnja, a odgovor treba da bude dobra saradnja sa svim državama na Balkanu, sa profesionalnim službama koje mogu da spreče takve pojave, kao i stalan interes za dobre bilateralne odose sa islamskim državama, posebno sa arapskim", kaže Simeunović.
Na pretnju Islamske države upozorio je i novinar lista "Politika" Boško Jakšić, koji kaže da je tu organizaciju stvorila Al-Kaida i smatra da vazdušni napadi na položaje IS daju neke rezultate, ali ne dovoljne da poraze ovu ekstremističku organizaciju.Sve sada zavisi, navodi on, od veoma slabe iračke i sirijske vojske, pošto su SAD rekle da "neće nogom kročiti" na teritoriju Iraka i Sirije čije je velike delove IS osvojila. "Samo podrška lokalnih sunitskih plemena može na terenu da pomogne u borbi protiv IS", zaključio je Jakšić na panelu koji je održan u prepunoj sali hotela "Metropol".