Tanja Stojanovski (32) u patikama od 20 evra uspela da pobedi protivnike koji su imali opremu vrednu 500 evra i obori državni rekord u trci samoprevazilaženja na 24 sata
BEOGRAD - Moj trening je takmičenje. Nikad se nisam spremala za trke, jednostavno obujem patike i istrčim 194 kilometra.
Prvo je što mi je rekla Tanja Stojanovski (32) iz Beograda, devojka koja je na ultramaratonu prošle godine na Ušću oborila državni rekord u trci samoprevazilaženja na 24 sata.
Trčala i pokisla
- U pitanju je hrčak trka, kako je mi zovemo. To znači da se, umesto na unapred zadatu destinaciju, ovde trči na vreme. Imate stazu na kojoj su raspoređene sudije koje mere pređenu kilometražu u trkama od šest, 12 i 24 sata. Na raspolaganju imate šatore za odmor, u kojima možete da spavate, jedete, da vas masiraju... Cilj je da pobedite samog sebe - objašnjava Tanja, koja dodaje da zbog straha da neće moći da nastavi dalje nije koristila ništa od pogodnosti, pa nije spavala, pravila pauzu za odlazak u toalet, a nije ni menjala odeću i obuću kad je pljuštala kiša.
Pobedila halucinacije
Upravo to joj je pomoglo da postane iznenađenje trke, da za dva kilometra obori državni rekord i tako se kvalifikuje na svetsko prvenstvo. - Ovom disciplinom se ozbiljno bavim poslednje dve godine, tako da su svi bili iznenađeni kad sam se pojavila u patikama od 20 evra i pobedila. Na planinskim trkama u regionu svi se šale da sam siroče iz Srbije koje se samo neočekivano stvori i sve oduva. Svako od učesnika na sebi ima opremu i gedžete u vrednosti od 500 evra, ali se ispostavi da to nije bitno. Važni su upornost, srčanost i volja. Samo takav sklop može da pobedi bol, halucinacije, žuljeve, ojede, pa i nespremnost na one ženske probleme koji mogu da iznenade negde u šumi - objašnjava Tanja, koja je samo prošle godine pretrčala ukupno 2.000 kilometara i tako pokazala da joj uopšte ne treba prevoz do Londona ili do mora.
Tanja bez stalnog zaposlenja RADIM KAO KONTROLOR DA BIH UČESTVOVALA U TRKAMA
Tanja Stojanovski nije profesionalni takmičar. Ipak, stekla je mogućnost da učestvuje na svetskim takmičenjima, ali materijalni problemi s kojima se susreće doveli su u pitanje da li će uspeti da ostvari svoj plan. - Moj prijatelj je čak podigao kredit da bi se takmičio. Ja držim časove francuskog, radila sam kao kontrolor, anketar, prezentant. Ništa mi od toga nije teško, ali bih volela da se pojavi neko ko bi sponzorisao, pogotovo humanitarne trke koje najviše volim. Najveća mi je privilegija što sam u Sloveniji trčala 500 kilometara za sedam dana za decu s cerebralnom paralizom - navodi ona.