SIN UBICE IZ KANJIŽE: Otac mi je oduzeo sve koje sam voleo

Tanjug Jarosla
Juče sam se veselio, a danas preživljavam košmar jer sam izgubio sve što mi je u životu značilo, smogao je snage da kaže nesrećni mladoženja Vlastimir Šefer

MARTONOŠ - Ostao sam bez porodice. Šta ja u ovom trenutku mogu da vam kažem? Juče sam se veselio, a danas preživljavam košmar jer sam izgubio sve što mi je u životu značilo!

Ovih nekoliko reči bilo je sve za šta je juče Vlastimir Šefer smogao snage posle krvavog zločina u kom je njegov otac ubio šestoro ljudi. U trenutku pucnjave bio je u kući roditelja svoje supruge u Martonošu.

On i njegov brat preživeli su krvavi pir, kao i brat ubijene mlade Natalije, koji je spavao u sobi u vreme zločina (vidi antrfile).

Vrisak i pucnjava

- Čula sam jezive krike i vrisku, a zatim i pucnjavu. Sledeće što sam videla je da čovek istrčava iz dvorišta porodice Bajtai. Trčao je kao da ga neko juri i na engleskom jeziku vikao: „Pomoć, pomoć!“ - opisuje komšinica Radmila Šafranj scenu koja je juče ujutro potresla celo selo.
Marina Lopičić 
Neutešan... Žolt Bajtai, mladin brat


Drama je, kako kaže, počela nešto pre 10 sati, kada su se iz pravca komšijske kuće začuli vriska i galama.
- U prvom trenutku nisam znala o čemu je reč, ali kada sam se pribrala, shvatila sam da je u pitanju pucnjava. Tek kada sam izašla iz dvorišta na ulicu, shvatila sam da se nešto čudno dešava kod komšija - priča Radmila Šafranj.

Tada je, kako navodi, iz dvorišta kuće u Ulici maršala Tita 55 istrčao muškarac i počeo da beži.
- Na engleskom jeziku preklinjao je zaprepašćene komšije za pomoć. Njegovi vapaji još mi odzvanjaju u ušima. Kasnije sam saznala da je to Francuz koji je bio gost na svadbi. Utrčala sam u kuću i pozvala policiju i Hitnu pomoć. Tek posle sam saznala šta se desilo u kući mojih komšija - dodaje ona.

Drugi komšija Mateja Sabo kaže da je, kada je čuo pucnjavu, pomislio da komšije nastavljaju da se vesele i da bacaju petarde.

Srećni i zaljubljeni

- Mislio sam da komšije slave nakon svadbe. Oko podneva je trebalo svi da ručaju, a onda da se gosti iz Francuske, Mađarske i naše zemlje vrate svojim kućama. Ovo je velika tragedija, ovo je nešto nezapamćeno - rekao nam je Sabo.

Komšije kažu i da su tek udata Natalija i njeni roditelji bili izuzetno vredni i fini ljudi.
- Bili su vredni i mirni ljudi i zaista ne mogu da shvatim šta je tog monstruma nateralo da ih ovako ubije, i to u danu koji je za njih bio najsrećniji. Natalija je studirala i radila u Francuskoj, majka joj je bila frizerka. Sa Vlastimirom je bila u vezi od 2012, a verili su se prošle godine u maju. Bili su srećan i zaljubljen par - kaže komšinica iz sela.

Preživeo
MLADINOG BRATA SPASAO SAN

Žolt Bajtai (20), mlađi brat tek udate Natalije, jedini je preživeli član njene porodice. Kako Kurir nezvanično saznaje, mladić je spavao u drugoj sobi kada je pomahnitali Rade upao unutra.
- Žolta je probudila pucnjava. Nije mu bilo jasno šta se dešava. Kada je ustao iz kreveta i došao u sobu, sve je već bilo gotovo. Zatekao je najmilije u lokvi krvi - kaže sagovornik Kurira.
U kući strave ubica je ostavio u životu i dvoje male dece bračnog para koji je iz Francuske došao na svadbeno veselje.

MASOVNA UBISTVA U SRBIJI U POSLEDNJIH 30 GODINA

VELIKA IVANČA, 2013.

Ljubiša Bogdanović (60) ubio je 9. aprila 2013. iz vatrenog oružja 13 ljudi u mestu Velika Ivanča kod Mladenovca, među kojima i sina i majku. Bogdanović je zatim pucao sebi u glavu, a preminuo je dva dana kasnije.

JABUKOVAC, 2007.

Nikola Radosavljević (tada 32 godine) 27. jula 2007. u rodnom selu Jabukovcu lovačkom puškom ubio je devet osoba. Proglašen je neuračunljivim i nije osuđen.

NIŠ, 2002.

Vladimir Rovčanin, pripadnik BIA, u Nišu je hicima iz „heklera“ u službenim prostorijama ubio petoro i ranio troje svojih kolega. Rovčanin je bio žrtva vijetnamskog sindroma.

LESKOVAC, 2002.

Dragan Čedić je 27. jula 2002. hicima iz automatske puške, na tri različita mesta u Leskovcu, ubio bivšu suprugu Biljanu (28) i šestoro članova njene familije, dok je četvoro članova tazbine i prijatelja ranio.

PARAĆIN, 1987.

Azis Keljmendi, vojnik albanske nacionalnosti, ubio je četvoricu vojnika JNA iz automatske puške i ranio još pet osoba u kasarni „Branko Krsmanović“ nekoliko sedmica pre isteka vojnog roka.

JAGODINA, 1984.

Miodrag Milojević, tada radnik u fabrici bombona „Paraćinka“ u Paraćinu, ubio je četiri direktora i jednog vozača te fabrike, a jednog teško ranio. Osuđen je na 20 godina.