Baj, baj, Blanšare

Olivije Blanšar (Olivier Blanchard), glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), najavio je da planira da se penzioniše u toku ove godine, a to će ostaviti veliku prazninu u vodećoj svetskoj finansijskoj instituciji.

Ovaj Francuz bio je na čelu MMF odeljenja za istraživanja tokom svetske finansijske krize i sve do oporavka i postao je poznat po preispitivanju dugogodišnjih stavova ove institucije, s obzirom na to da su događaji, po svoj prilici, opovrgavali mnoge tradicionalne ekonomske postulate.

Kristin Lagard (Christine Lagarde), generalna direktorka Fonda, izjavila je da će potraga za Blanšarovim naslednikom odmah početi ne bi li smena na ovoj poziciji protekla bez praznog hoda. Ovaj šezdesetšestogodišnjak će se povući krajem septembra.

Kada je Blanšar došao u MMF u septembru 2008. godine, obećao je da će popraviti kvalitet istraživanja.

„Kredibilitet MMF zavisi od kvaliteta ekonomskih saveta koje on pruža“, rekao je tada. Na osnovu njegovih komentara već drugog radnog dana na ovoj poziciji moglo se zaključiti da su ovakve prognoze komplikovane. Tada je izjavio da svetska ekonomija „može da prebrodi finansijsku krizu sa nevelikim posledicama po privrednu aktivnost“.

Njegove kolege u MMF kažu da će biti upamćen više po svojoj želji da promeni uvrežena mišljenja MMF, nego li po svojim prognozama.

Blanšar je aktivno podržavao uspešnu kampanju Dominika Stros-Kana, bivšeg generalnog direktora MMF, kojom se zagovaralo uvođenje snažnog fiskalnog stimulusa kao odgovor na sve dublju finansijsku krizu 2008/09.

On je predložio jedan radikalni potez 2010. godine, a to je podizanje ciljne inflacije sa uobičajenih nivoa od oko dva odsto na blizu četiri odsto da bi se centralnim bankama dalo više prostora za manevrisanje prilikom smanjivanja kamatnih stopa.

U 2012. godini pobio je još jednu ustaljenu teoriju objavivši istraživanje u kome se tvrdi da je štednja mnogo štetnija po oporavak nego što se pre toga mislilo u Fondu.

Lagardova nije štedela reči hvale u četvrtak. „Beskrajno vrednujem Olivijeovo intelektualno vođstvo, mudre savete, prijateljstvo i lojalnost koje je pokazao. Nedostajaće mi, kao i svima ostalima u Fondu.“

Ipak, nisu sve intervencije Blanšara kao glavnog ekonomiste MMF imale uticaja ili uspeha. Centralne banke osuđivale su i ignorisale njegovo zalaganje za podizanje ciljne inflacije, dok se MMF ogradio od njegove analize posledica štednje, konstatujući 2013. da su se ti rezultati odnosili samo na jednu godinu. Sumorna prognoza kad je u pitanju globalni privredni rast, takođe je iritirala ministre finansija.

Kao glavni ekonomista, najveće nesuglasice imao je sa britanskom vladom, za koju je u više navrata isticao da primenjuje prekomernu štednju. Međutim, ispostavilo se da nije bio u pravu u ovoj debati o fiskalnoj politici jer se njegovo upozorenje aprila 2013. godine, da je britanska strategija za smanjenje deficita igranje vatrom, preklopilo sa oporavkom britanske ekonomije.

Saradnici ministra finansija Džordža Ozborna (George Osborne) prisećaju se da je Lagardova bila primorana da se izvinjava zbog pogrešnog saveta Fonda i da je Blanšar kasnije procedio kroz zube da čestita Ozbornu na oporavku.

Blanšar će za početak preuzeti poziciju višeg saradnika na Institutu za međunarodnu ekonomiju Peterson u Vašingtonu.

Chris Giles