IVAN TOMIĆ: Želim da budem trener Partizana

Krajem prošle godine mnogi mediji promovisali su Ivana Tomića za novog trenera Partizana. Bivši fudbaler i funkcioner ovog kluba tada se pominjao kao najozbiljnija zamena za Marka Nikolića.

Tada se to nije desilo, ali sudeći po rečima Tomića jednog dana sigurno će sesti na užarenu klubu klupa iz Humske ulice.

Drugu godinu za redom dolazite na Turnir prijateljstva. Koliki je značaj ovog turnira?

- Drago mi je što sam i prošle godine bio deo svega ovoga kao gledalac. Sada sam tu i kao selektor generacije 1998, a ovde ima dosta igrača iz generacije 1999 koji mogu da budu pozvani u stariju selekciju. Ja zaista smatram da je ovo sjajna inicijativa, i nadam se da će se turnir održati i narednih godina.

Razgovor sa Ivanom Tomićem vrlo brzo je otišao u očekivanom smeru. Partizan. Mnogo puta pominjan kao kandidat za trenera svog nekadašnjeg kluba, poslednji put zimus, u polusezoni… Da li su bile tačne informacije da ste bili na korak od klupe crno-belih?

- To nisu bile ozbiljne priče. To je bila stvar koja se više medijski pojavila. U tom trenutku sam bio pod ugovorom sa savezom, i generalno, ništa od toga se nije dovodilo u razmatranje.

Da li biste ipak razmotrili ponudu ako bi zaista stigla?

- Čim sam počeo da se bavim trenerskim poslom logično da mi je bila želja da postanem trener Partizana. U tom klubu sam doživeo sve najlepše stvari kao igrač. Tako da mi je želja da jednog dana budem trener Partizana.

Pred Partizanom je burno leto. Titula se vratila u Humsku, a to znači i novu borbu za plasman u Ligu šampiona. Šta je po vašem mišljenju potrebno da bi se napravio taj veliki korak?

- Smatram da je Partizanu prvenstveno potreban jedan ozbiljan sistemski pristup, počevši od stila igre. Partizan pre svega treba da igra shodno tradiciji kluba poštujući sve generacije, legende kluba koje su tu ostavile sebe i postigle rezultate. U tom smislu Partizan treba da bude dosledan sebi i napadačkom stilu. Nakon toga treba da ima trenera, igrački kadar, omladinsku školu… A kada se sve te stvari postave, tek tada može da se govori o tome koje to pozicije nedostaju. Naravno, svi bismo želeli da Partizan uđe u Ligu šampiona. Ali, to je nešto što se dešava za 2-3 meseca i što Partizanu može da donese veliki novac. Ovo su neke stvari koje mogu Partizanu u narednih 5 ili 10 godina da donesu mnogo objektivnije šanse da osvaja trofeje. Treba se mnogo više baviti organizacijom i određenim propustima i postavljanjem jednog pravog sistema.

Koji model bi srpski timovi trebalo da slede?

- Ne bih sada iz ove pozicije da se pravim pametan. Smatram da Čukarički može da bude primer za to da, kada stvari stoje na svom mestu, za jako kratak vremenski period može da se dođe i do određenih rezultata.

Mnogo se buke podiglo posle odlaska Petra Škuletića i Danka Lazovića tokom zimskog prelaznog roka, posebno jer se radilo o dvojici nosilaca igre Partizana. Da li opravdavate odluku uprave kluba da se u sred sezone odrekne tako bitnih igrača?

- Igrači se prodaju, Partizan je uvek prodavao igrače. Lazović nije prodat, on je otišao jer je imao takav ugovor, a Škuletić je prodat. Partizan živi od prodaje igrača. Međutim, određene stvari treba da se znaju unapred da bi se napravile alternative kada bi došlo do neplaniranih prodaja zarad izmirenja dugova koji postoje. Uvek sam za to da tim bude isplaćen, a ne da ostane najbolji igrač, pa da se potom nema novca za plate. Jer u tom slučaju imate 20 nezadovoljnih igrača, a tim mnogo više trpi. Druga je stvar što smo mi došli u situaciju da se finansijski razmišlja o tome da ljudi neće primiti platu ako se ne proda najbolji igrač. To je drugi par cipela i ono što sam već rekao a to je – sistem.

Kako komentarišete slučaj Danila Pantića?

- Za mene je, kao nekoga ko radi u FSS i sa mladim igračima, katastrofalno da takav igrač, takav potencijal sa 18 nepunih godina napušta naš fudbal. Mislim da je to nešto čime bi trebalo da se bavimo i nešto što je duboko pustilo korenje. To je ono gde mi ne možemo da supstancu i materiju koju proizvodimo iskoristimo na pravi način. Upravo su to razlozi zbog čega mi ne možemo da se nadamo Ligi šampiona i Ligi Evrope.

Kako da se spreči odlazak talentovanih igrača?

- Njima se moramo baviti i to se mora podići na jedan viši nivo. Klubovi su sada došli u situaciju da su pojedinci i određeni igrači iznad klubova što je apsurdna situacija. Kada bi klubovi došli u situaciju da su oni iznad svakog pojedinca, onda bi pozicija u pregovorima bila drugačija.

(turnirprijateljstva.com)