Jedan od najtalentovanijih košarkaša koje je Amerika imala, Kris Heren, otkrio je detalje iz svoje mračne prošlosti.
"Novi Ajverson", kako su ga prozvali mediji, nije uspeo da se izbori sa pritiskom i dozvolio je da mu droga uništi život i karijeru, koja je u najmanju ruku mogla da bude blistava.
Kris je na završnoj godini srednje škole prosečno postizao 29 poena uz 9 skokova i 8 asistencija, što je čudesna statistika za jednog plejmejkera, pa su očekivanja porodice i okoline bila velika.
"U to vreme nije postojao bolji srednjoškolski igrač u državi na njegovoj poziciji koja je u stvari bila kombinacija pleja i beka šutera. Bio je lider tima, šutirao je besprekorno sa svih pozicija, imao je fantastičan ulaz, brzinu i osećaj za igru. Već tada imao je sve odlike NBA igrača", rekao je Leo Pejpil jedan od ljudi iz košarkaškog menadžmenta Boston Seltiksa.
Heren je na jednoj utakmici postigao čak 63 poena, što je još uvek rekord AAU udruženja (Unije Amaterskih Sportova). Već tada ugledni američki časopisi "Roling Stoun" i "Sport Ilustrejted" su napravili priču o "novom Ajversonu".
Pritisak je polako rastao a mladi Kris je olakšanje pronalazio u marihuani i alkoholu.
Posle srednje škole talentovani plejmejker odlazi na Boston Koledž. Na prvoj utakmici u sezoni postiže 14 poena za 20 minuta igre, ali na istom meču lomi ručni zglob i zbog povrede završava sezonu. Tada počinju pravi problemi. Uteha se pronalazi van terena. Noćni život, devojke, opijanje i po prvi put se upoznaje sa "čarima" kokaina.
"Otvorio sam vrata koja narednih petnaest godina nisam uspeo da zatvorim“, rekao je Heren.
Posle nekoliko nedelja usledilo je prvo padanje na doping testu, a nedugo zatim i drugo, pa je Heren postao medijska senzacija. Nova nada američke košarke je kokainski zavisnik. Kris je izbačen sa Univerziteta, ali ubrzo dobija novu šansu.
Džeri Tarkanijan, trener Univerziteta Frezno, rešio je da preuzme rizik i dovede Herena u svoje redove. Do kraja života Džeri je tvrdio da je Kris najbolji bek kojeg je ikad trenirao.
Na prvom meču cela dvorana je skandirala "Džanki, Džanki", a sjajni plejmejker je ubacio čak 30 poena. Heren je nastavio da igra maestralno, pa je ubrzo dobio informaciju da bi mogao da bude i prvi pik na NBA draftu. Nažalost, nije prestao da vodi buran život van terena.
"Utakmica je počinjala u dvanaest sati popodne. Sedim u sobi sa devojkama čija imena ne znam, ušmrkavam poslednju liniju kokaina i direktno odatle odlazim na utakmicu. Ne sećam se kada sam zadnji put jeo, a poslednje što sam popio bila je limenka Badvajzera".
Ubrzo je usledio novi pad na doping testu. Kako bi izbegao medijski linč, organizovao je konferenciju na kojoj je priznao da ima problem sa drogom i alkoholom.
Stiv Neš koji je bio Herenov prijatelj zamolio je Krisa Malina koji je i sam imao probleme sa alkoholom da pomogne Herenu. Malin je pristao i nekoliko dana Heren je proveo u gostima kod njega u Indijanapolisu. Kris se oženio i dobio dete sa svojom dugogodišnjom devojkom Heder, pa se činilo da će ga porodični život smiriti.
Na NBA draftu je zauzeo tek 33. mesto, jer niko nije želeo da rizikuje s njim. Denver Nagetsi su ga izabrali, a menadžer tima mu je poručio da će pratiti svaki njegov korak.U Denveru je bio u sezoni 1999/2000 i postizao je 5,8 poena i 4 asistencije po meču. To je bila njegova "najčistija" godina.
Međutim, za vreme letnje pauze počinje da uzima oksikontinom, vrstu tableta protiv bolova. Naredne sezone prelazi u Boston Seltikse i tu njegova zavisnost od tableta postaje sve jača.
"U Seltiksima sam odigrao malo utakmica na kojima sam bio trezan, a kada bih bio trezan definitivno se ne bih osećao dobro.Desetak minuta pred početak meča napustio sam zagrevanje i u trenerci Seltiksa izašao iz Gardena kako bi se na parkingu našao sa dilerom koji je trebao da mi obezbedi tablete. Vratio sam se četiri minuta pre početka..."
Nedugo zatim doživeo je povredu kolena, pa je Boston iskoristio priliku da ga se oslobodi. To je bila njegova poslednja sezona u NBA ligi.
Odlučio je da nastavi karijeru u Evropi, potpisao je ugovor sa Bolonjom i imao je platu 50 hilada dolara mesečno.
"Prolazim carinu sa ženom, dvoje dece i 380 miligrama oksikontina u prtljagu", priseća se Kris svog puta u Italiju.
U to vreme njegova zavisnost je dostigla maksimum, pa su krenuli i problemi sa finansijama.
"Kada bih ostao bez tableta znao sam da samo jedna stvar može da ih zameni. Obilazio sam autobuske i železničke stanice u potrazi za nekim ko bi mogao da mi je obezbedi, i pronašao sam ga. Pronašao sam svog prvog dilera heroina. Ako bih zarađivao 22.000 dolara u kešu, 12.000 od te sume trošio bih na heroin".
Igrao je u Istanbulu, Pekingu, Šangaju, Varšavi i Teheranu, menjao države, gradove i klubove, ali ne i navike.
Vratio se u Sjedinjene Američke Države i počeo da koristi špric i iglu. Njegova košarkaška karijera definitivno je završena kada je izbačen iz Dakota Vizardsa. Policija ga je pronašla bez svesti u kolima na parkingu jedne kafeterije sa nekoliko paketića heroina pored sebe. Drugom prilikom trebalo je da sačeka ženu i decu na aerodromu, međutim, na putu do njega završio je u zatvoru gde je priveden zbog pijanstva. Ali tu nije bio kraj, kombinacija heroina i votke bila je previše jaka. Pošto je pušten iz pritvora, onesvestio se i probudio u nekoj zabačenoj uličici u društvu nekoliko beskućnika.
"Svaki dolar koji sam zaradio od košarke potrošio sam na heroin. Kada ga ne bih imao, prodavao bih sve što sam u tom trenutku imao u kući -usisivač, tehniku, čak i dečije igračke".
2008. godine je po prvi put počeo da razmišlja o samoubistvu. Policija ga je našla besvesnom stanju sa iglom u ruci i kesicom heroina pored sebe.
"Uzeo sam telefon i shvatio da više nemam koga da pozovem, više nisam imao prijatelje. Bilo me je sramota da pozovem ženu. Pozvao sam brata i rekao mu šta se dogodilo. Onda sam počeo da plačem", rekao je Kris.
Kris Malin je saznao šta mu se dogodilo i odlučio je da mu ponovo pomogne. Smestio ga je u jednu kliniku za odvikavanje u Njujorku. Rehabilitaciju je nastavio u jednoj vili gde je tri meseca radio razne kućne poslove. 2009. godine je konačno u potpunosti rehabilitovan.
Kris sada ima svoju školu košarke, a pored toga širom Sjedinjenih Američkih Država održava predavanja na kojima prenosi svoja iskustva vezana za zavisnost. Heren je objavio i autobiografiju "Basketball Junkie".
(Kurir sprot / Mozzart sport)