ŠTA NAM DONOSI JUPITER U LAVU: Sve je konačno kako mi želimo!
Objavljeno
25.05.2015. 16:25h
→ 01.06.2017. 0:00h
Profimedia
Sve ono što je u jednom trenu bilo blokirano, sada se otvara...
"Probajmo jos jednom, zubima se za mene drži, Još jednom da te nađem, na dnu mora kako goriš, još jednom da nam sude, jos jednom je svet na kocki, pa nek bude šta god bude..."
Jupiter je u Lavu od 8. aprila do 11. avgusta 2015. godine kada će preći u znak Device.
Od 8. aprila 2015. godine, Jupiter je krenuo ponovo u svom direktivnom hodu preko znaka Lava. Čini se da je davno bilo, kad smo zamišljali šta će nam doneti. Zašto sreća ide unatraške? Zašto ponekad zakočimo i odvedemo zivot u drugom smeru. Poneko treba da „prepakuje" misli. Ponešto da odloži. Ponekad, mi smo spremni, ali nije ceo svet. Zato čekamo. U epohi nekog međuvremena. U vakuumu svog bivanja. Prošaputamo vreme. Dok ne dočekamo...
Krajem septembra 2014. godine Jupiter je bio na 12* Lava. To vreme je bitno jer ponekad vreme zastane u nekom otkucaju. Ponekad nešto započne. Ponekad prelazimo iz faze u fazu. Ono što se tada događalo može biti ponovo aktuelno.
Na dan 8. decembra 2014. godine Jupiter je krenuo retrogradnim hodom sa 22* znaka Lava. I ovo vreme i događaji su bitni jer u tom trenutku počinju naša preispitivanja. Stvari iz septembra počinju da dobijaju neku dubinu. Ponekad nas uvlače u pakao htenja. Ponekad nas razbiju o vlastite slutnje, terajući da sazrevamo, možda i više no što smo spremni. Progutamo jedno more tuge i, s osmehom na licu, nastavimo dalje. Naučimo da nam ponekad sreća zabija i svoje oštrice u obrve i tera nas da prihvatimo realnost.
Raspukli smo se u tom decembru. Kao olupina Titanika. Nikad slabiji, a nikad bitniji. Donosili odluke za koje smo mislili da nikad nećemo. Opraštali. Borili se. Susretali i spajali. Razbijali o nečije telo. Bežali. Naše poverenje bilo je izigrano nebrojeno puta. Sve u šta smo iskreno verovali pokazalo se nestvarno.
Što god smo želeli nije uspevalo. Izmicalo nam je. Gušilo nas. Utapalo. Zadnji vapaj nade izgubio se u olako vođenim bitkama. Postali smo neuspešnost jednog juče. Bez krivice. Bez dokaza. Bili smo nečiji izbor. Nedoumica. Bez mogućnosti da mi biramo. Predmet tuđih grešaka. Suočeni s bitnim odlukama. Ostati ili otići? Oprostiti. Zaboraviti?
Dok su drugi opravdavali sebe sa „događa se...", nama se događalo. Čitav jedan haos, bunilo, neverica i očaj. Celo jedno poimanje da najbolji mogu postati najgori. U trenutku. Da nismo garancija ni za ništa. Preživeli smo. Kao i uvek. Neviđenom snagom. Kao da nikad nismo bili ranjeni. I opet iznova, shvatili, da ne služe krila onima koji ne mogu da lete.
Jupiter je 8. aprila 2015. došao na 12* Lava. Na stepen odakle je u septembru sve i počelo. Zamislite tu lepezu osećanja i događaja kroz šestomesečno kretanje. Retrogradni Jupiter vratio se na početak ciklusa. Kao da smo opet na pragu septembra. Pa zamišljamo. Suočeni s novim, ne tako starim i ne tako nepoznatim izborima.
Dovedeni još jednom do praga mogućnosti. U ovih šest meseci, ništa nije uticalo ni zavisilo od nas samih. Bili smo primorani da se suočimo s tuđim reakcijama i postupcima. Primorani da odlučimo kada je sve već bilo završeno. Da donesemo najteže odluke i nosimo najteži teret. Sve sto je moglo poći naopako, pošlo je. Ne našom krivicom. Potpuno izolovani, a gurnuti u sred događaja. Zavisni od svih ostalih. Opterećeni potrebama.
Jupiter se vratio do 12* Lava da nam da priliku da osetimo tlo pod nogama. Da osetimo izbor koji nikad nije bio naš. Da uživamo sve ono što nas je zaobišlo. Da nas potraži onaj ko nas je na putu izgubio. Da nas prepozna. Prizna. Da nam da. Onako kao što smo umeli da damo. Jer Jupiter u Lavu bezgranično daje. Preslika se u tuđem tijelu, izgarajući od zelje da tu i nestane. Da se stopi. Umiri i utihne. Da bude, deo oko Tebe. Sebe.
Vraćaju se ljudi, prilike, osobe, ljubavi, nagrade, novac, poslovi, priznanja, putovanja. Sve ono što je u jednom trenu bilo blokirano, sada se otvara. Prožima nas isti osećaj. Kao da nikad nije prestao.
No, ovoga puta, naše su šanse bezgranično velike. Moć je naša. Odluke i izbori. Sada konačno koračamo putem bez obzira na druge i ništa nas više ne opterećuje. Sve što smo dali, sada dobijamo. Potpuno izgubljeni u oazi pažnje i nežnosti. Osmehujemo se, jer znamo da je tako odavno trebalo da bude.
Sve je kako želimo. Konačno. Zasluženo. Apsolutno.
Kako je Niche rekao: „Lakše je neke strasti se odreći, nego u njoj biti umeren", ovoga puta nitko nas se ne odriče. U želji.