I Evropa se polako odriče fosilnih goriva

Žerar Mestrale (Gérard Mestrallet), direktor „Enžija“ (Engie), jedne od najvećih energetskih kompanija na svetu, kaže da je proizvodnja električne energije iz fosilnih goriva u Evropi na zalasku.

Ekonomski aspekti proizvodnje energije iz prirodnog gasa i uglja pogoršali su se do te mere da je u ovom trenutku verovatnije da će do rasta doći na velikim tržištima u ekspanziji, kao što su Indija i Kina, nego u Evropskoj uniji, izjavio je Mestrale za FT na marginama poslovnog samita posvećenog klimatskim promenama, održanog u Parizu prošle srede.

„Naš izbor je veoma jasan. Prestali smo da ulažemo, uostalom kao i drugi, u termoelektrane u Evropi, i investicije usmerili u obnovljive izvore energije“, rekao je on.

Tržišta u ekspanziji su druga priča, budući da je njima za rast potrebno mnogo termoenergije, ukazao je Mestrale, čija se kompanija ranije zvala „GDF Suec“ (GDF Suez). U Evropi, međutim, budućnost leži u obnovljivim izvorima energije.

„Prilagođavamo se tržištu“, dodao je on.

„Nastavljamo da gradimo velike elektrane u zemljama u usponu - u Brazilu, Čileu, Peruu, na Bliskom istoku i u Aziji.“

Mnoge velike energetske kompanije u Evropi bile su primorane na to da privremeno prekinu proizvodnju u gasnim postrojenjima i smanje knjigovodstvenu vrednost aktive kako bi se uhvatile u koštac s problemom prevelikih kapaciteta i rasta proizvodnje iz obnovljivih izvora energije, koja se sve više subvencioniše.

Posle obraćanja Mestralea, inače jednog od najmoćnijih industrijalaca u Francuskoj, drugi direktori su jedan za drugim javno izražavali svoju posvećenost borbi protiv klimatskih promena.

Jedno od većih iznenađenja na konferenciji bila je izjava direktora jednog velikog evropskog proizvođača energije, koji je objavio da njegova kompanija namerava da prestane sa svim emisijama ugljenika u roku od 35 godina.

„Naša strategija je da do 2050. godine postanemo kompanija s nultom emisijom ugljenika“, rekao je Danijel Beneš (Daniel Benes), direktor češke grupacije ČEZ, čija postrojenja širom centralne Evrope koriste ugalj za proizvodnju električne energije.

„Elektrane na ugalj i dalje će imati svoje mesto u proizvodnji energije u bliskoj budućnosti“, rekao je Beneš, ali je jasno da će na duži rok situacija biti drugačija.

„Do 2050. Evropa bi trebalo da postane zona nulte emisije ugljenika“, dodao je on.

Njegove reči su nagrađene aplauzom ostalih učesnika konferencije, koja je povremeno više ličila na skup aktivista za zaštitu životne sredine nego na susret čelnika korporacija.

„Mi nismo ni optimisti ni pesimisti, mi smo aktivisti“, rekao je Žan-Paskal Trikoar (Jean-Pascal Tricoire), direktor francuskog „Šnajder elektrika“ (Schneider Electric), vodećeg svetskog proizvođača električne opreme.

„Naš zajednički cilj je da radimo za dobrobit planete“.

Međutim, direktor norveške naftne i gasne kompanije „Statoil“ (Statoil) Eldar Setre (Eldar Saetre) upozorio je da će se fosilna goriva proizvoditi „još dugo“.

Ako bi se elektrane na ugalj zamenile onima koje koriste prirodni gas, emisija ugljenika bi se drastično smanjila, dodao je on.

„Statoil“ se trudi da smanji emisiju ugljenika što je više moguće i ulaže u pogone koji koriste obnovljive izvore energije, kao što su vetroelektrane u priobalnom pojasu plitkih mora.

Konferencija je organizovana u sklopu priprema za pariski samit u decembru, kad bi skoro 200 zemalja trebalo da sklopi globalni pakt o borbi protiv klimatskih promena.

Francuski predsednik Fransoa Oland (François Hollande) izjavio je na konferenciji da je dosad samo 37 zemalja objavilo mere koje su spremne da preduzmu kako bi se ublažile posledice globalnog zagrevanja. „To daje razlog za zabrinutost“, upozorio je on.

Mnogi učesnici su izjavili da s nestrpljenjem očekuju da vlade postignu dogovor o visini nameta na emisiju ugljenika kako bi se podstakle nove investicije u obnovljive izvore energije.

Anhel Gurija (Angel Gurría), generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (Organisation for Economic Co-operation and Development, OECD), čiji je cilj promocija održivog rasta, izjavio je: „Mi znamo ko je neprijatelj - to je ugljenik“, i dodao da bi tom neprijatelju trebalo stati na put astronomskom cenom.


Michael Stothard,
Pilita Clark - Pariz