Dijalogom protiv kanonizacije
SPC s Vatikanom o ustaši Stepincu
Povod je namera Rimokatoličke crkve da kanonizuje kontroverznog kardinala Alojzija Stepinca, nadbiskupa zagrebačkog za vreme Drugog svetskog rata i vikara oružanih snaga takozvane NDH
BEOGRAD - Sabor SPC odlučio je da prihvati dijalog s Rimokatoličkom crkvom, odnosno Hrvatskom biskupskom konferencijom, saopštio je Sabor SPC.
Povod je namera Rimokatoličke crkve da kanonizuje kontroverznog kardinala Alojzija Stepinca, nadbiskupa zagrebačkog za vreme Drugog svetskog rata i vikara oružanih snaga takozvane NDH. Sinod će, po nalogu Sabora, obrazovati komisiju za razgovor o Stepinčevoj ulozi u tom tragičnom razdoblju, i to u kontekstu srpsko-hrvatskih odnosa u 20. veku.
Porfirije na čelu komisije
Za predsednika komisije imenovan je mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, a za predsednika Odbora za Jasenovac episkop slavonski Jovan, dok je za pitanja izučavanja jasenovačkih logora smrti u Gradini, na bosanskoj strani, i dalje nadležan episkop banjalučki Jefrem.
Protiv kanonizacije Stepinca su i SPC i državni vrh, a predsednik Srbije Tomislav Nikolić je tim povodom prošle godine pisao papi Franji, s kojim će se sastati u septembru. Stepinca je Rimokatolička crkva 1998. proglasila za blaženog, što je presudan korak ka proglašenju za svetitelja.
Stepinac se kao zaštitnik hrvatske crkve priklonio vrhu NDH sa Antom Pavelićem na čelu. Oktobra 1946. zagrebački sud osudio je Stepinca na 16 godina zatvora i prisilnog rada i gubitak političkih i građanskih prava zbog saradnje sa ustašama i okupatorom.
Robijao zbog ustaštva
Bio je pet godina u zatvoru Lepoglava, odakle je pušten krajem 1951, otkad je bio u nekoj vrsti kućnog pritvora u rodnom Krašiću, Jastrebarsko, nedaleko od Zagreba, sve do smrti 1960. godine.
Sabor je po završetku zasedanja saopštio i da je načelno odlučeno da se razmotri mogućnost delovanja predstavnika SPC u Briselu radi promovisanja njenih interesa u EU. Biće obnovljen dijalog s makedonskom crkvom u raskolu. Novi član Sinoda je episkop bački Irinej.
Povod je namera Rimokatoličke crkve da kanonizuje kontroverznog kardinala Alojzija Stepinca, nadbiskupa zagrebačkog za vreme Drugog svetskog rata i vikara oružanih snaga takozvane NDH. Sinod će, po nalogu Sabora, obrazovati komisiju za razgovor o Stepinčevoj ulozi u tom tragičnom razdoblju, i to u kontekstu srpsko-hrvatskih odnosa u 20. veku.
Porfirije na čelu komisije
Za predsednika komisije imenovan je mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, a za predsednika Odbora za Jasenovac episkop slavonski Jovan, dok je za pitanja izučavanja jasenovačkih logora smrti u Gradini, na bosanskoj strani, i dalje nadležan episkop banjalučki Jefrem.
Protiv kanonizacije Stepinca su i SPC i državni vrh, a predsednik Srbije Tomislav Nikolić je tim povodom prošle godine pisao papi Franji, s kojim će se sastati u septembru. Stepinca je Rimokatolička crkva 1998. proglasila za blaženog, što je presudan korak ka proglašenju za svetitelja.
Stepinac se kao zaštitnik hrvatske crkve priklonio vrhu NDH sa Antom Pavelićem na čelu. Oktobra 1946. zagrebački sud osudio je Stepinca na 16 godina zatvora i prisilnog rada i gubitak političkih i građanskih prava zbog saradnje sa ustašama i okupatorom.
Robijao zbog ustaštva
Bio je pet godina u zatvoru Lepoglava, odakle je pušten krajem 1951, otkad je bio u nekoj vrsti kućnog pritvora u rodnom Krašiću, Jastrebarsko, nedaleko od Zagreba, sve do smrti 1960. godine.
Sabor je po završetku zasedanja saopštio i da je načelno odlučeno da se razmotri mogućnost delovanja predstavnika SPC u Briselu radi promovisanja njenih interesa u EU. Biće obnovljen dijalog s makedonskom crkvom u raskolu. Novi član Sinoda je episkop bački Irinej.
Foto: Profimedia