Sedite sa društvom u kafiću, ćaskate, uživate... Ipak to nije to ako ne "okinete" jedan selfi koji ćete kasnije podeliti sa svima na nekoj od društvenih mreža. Koliko puta ste prisustvovali ovako nečemu?
Selfiji su postali svakodnevica gotovo svih koji koriste Fejsbuk, Tviter, Instagram ili neku od sličnih društvenih mreža. Iako je koncept ove fotografije kao takav postoji odavno - možemo se susresti sa mnogim fotografijama na kojima su ljudi uslikali sami sebe, još od kad su se pojavile digitalni fotoaparati i telefoni sa kamerama - ovaj termin ustaljen je pre svega par godina.
Nakon inauguracije selfija širom sveta, on je postao deo kolektivne svesti velikog broja korisnika interneta, doživeo ogromnu popularnost koja uporno raste. Danas ćete čuti čak i starije ljude, kojima je internet velika nepoznanica, kako pominju "neki taj vaš selfi". Ipak, ubrzo je postalo previše obično uslikati najobičniji selfi, to svako može da uradi. Treba uraditi nešto drugačije, biti više kul. Zato je verovatno najpopularniji vid selfija posto onaj sa nesvakidašnjom pozadinom, najčešće nastao na putovanjima.
Prošlog vikenda, dvadesetjednogodišnja momak is Singapura izgubio je život padom sa litice na Baliju pokušavajući da uslika selfi. U Moskvi, njegova vršnjakinja u sličnoj misiji poginula je jer je pištolj koji je trebalo da bude rekvizt prislonjen na njeno čelo - opalio.
Poljska porodica na odmoru u Portugalu je ostala bez dva člana - majke i oca, u pokušaju da uslikaju selfi na litici. Kako su nam, na primer, za samoubistva poznate određene demografske karakteristike onih koji ga izvršavaju - muškarci su podložniji samoubistvu nego žene, u najvećem riziku su stariji beli muškarci iz ruralnih sredina itd. - tako ni smrt izazvana selfijem nije nasumično distribuirana.
Najpodložniji deo populacije ovom neobičnom uzroku nesreća jesu oni koji smatraju društvene mreže i medije važnim delom svog selfa - dakle, uglavnom mladi. Najverovatniji trenutak za ovakvu bizarnu nesreću jeste momenat kada ove osobe smatraju da su se našli pred prilikom da predstave sebe na neki neobičan i drugačiji način - kao što je, na orimer, činjenica da smo se našli na litici sa prelepim pejzažem neke strane zemlje u pozadini - ovo nije svakodnevno iskustvo.
Sociolog Erving Gofman je, decenijama pre pojave selfija,zaključio je da naš istinski self ne postoji kao takav, već postoji samo u odnosu prema drugima. U cilju da bismo izgradili svoj self, ono što moramo da radimo je glumimo sebe, odnosno sliku koju imamo o sebi.
On tvrdi: "U onoj meri u kojoj pojedinac održava predstavu za druge u koju sam ne veruje, može doživeti posebno iskustvo otuđenja od sopstvenog selfa i razvije neku vrstu opreznosti i distanciranosti od drugih." Jasno je da je uloga društvenog života bila prepoznata mnogo pre nego što su se pojavile društvene mreže, koje su samo povećale udeo ovoga na sliku o sebi koju gradimo. Ono što zarpravo nesvesno radimo jeste da prezentujemo sopsstvenu sliku o sebi drugima i pokušamo da ih navedemo da poveruju u nju. Ipak, dešava se da ponekad preteramo u ovoj želji i urgozimo svoj, a ponekad i tuđe živote. Zato, sledeći put kada budete želeli da napravite selfi, dobro razmislite - da li je vredno toga?