BEOGRAD - Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić boraviće od utorka, 2. juna, do četvrtka, 4. juna, u zvaničnoj poseti SAD, na poziv američkog potpredsednika Džozefa Bajdena.
Kako je najavljeno, Vučić će tokom posete razgovarati sa Bajdenom i drugim američkim zvaničnicima o bilateralnim odnosima, ekonomskoj saradnji i podršci Vašingtona evropskom putu Srbije.
Kako je saopštila Vlada Srbije, prvog dana zvanične posete, premijer Vučić sastaće se predstavnicima najvećih američkih kompanija, kao što su Dženeral elektrik, Majkrosoft, NCR, nakon čega je planiran susret sa zamenikom američkog državnog sekretara Entonijem Blinkenom, a nešto kasnije i sa predstavnicima srpske dijaspore u SAD.
Tokom drugog dana posete, predviđen je zvaničan susret Vučića i potpredsednika SAD Džozefa Bajdena u Beloj kući.
Istoga dana predsednik srpske Vlade razgovaraće i sa predsedavajućim Senatskog komiteta za oružane snage, senatorom Džonom Mekejnom.
Nakon toga slede susreti sa kopredsedavajućima Srpskog kokusa, kongresmenima Tedom Poom i Emanuelom Kliverom, kao i sa predsedavajućim Senatskog potkomiteta za Evropu, senatorom Ronom Džonsonom.
U četvrtak, 4. juna, premijer Vučić posetiće Univerzitet Džons Hopkins, gde će imati izlaganje, a nakon toga nastaviti niz susreta sa članovima Komiteta i Potkomiteta za spoljne poslove Senata SAD.
Srpski premijer je ranije ocenio da je predstojeća poseta SAD veoma važna za Srbiju i najavio da će se sastati sa američkim državnicima i predstavnicima velikog broja američkih kompanija.
Pored razgovora sa Bajdenom i Mekejnom, postoji mogućnost da se premijer susretne i sa pomoćnicom američkog državnog sekretara Viktorijom Nuland. "Sastaću se sa predstavnicima ogromnog broja američkih kompanija - od Dzeneral elektrika, Friporta, KKR-a, NCR-a i svih kompanija koje su već ulagale ili planiraju da ulažu u Srbiju", rekao je premijer.
On je dodao da će poseta biti veoma naporna, ali da se nada da će biti i uspešna, što je dobro i važno za Srbiju.
Ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi ranije je ocenio da Vučićeva poseta predstavlja vidljiv odraz snažnih i sve jačih veza između dve zemlje.
Kirbi je u izjavi za Tanjug rekao da će Vučić sa američkim zvaničnicima razgovarati o brojnim pitanjima, uključujući dalje jačanje bilateralne saradnje i ekonomskih veza, energetsku bezbednost, napredak Srbije na putu ka EU, naredne korake u kriminalnim istragama od obostranog interesa i druge.
Bajden i Vučić su prethodno nekoliko puta razgovarali telefonom, a u februaru su se sastali u Minhenu na marginama konferencije o bezbednosti.
Američki potpredsednik je tada naglasio da SAD podržavaju evropski put Srbije i da zajedno sa Evropom žele da sarađuju sa Srbijom i na polju energetike i evrointegracija. "Radite sjajan posao za Srbiju. Želim da znate da je Srbija važna zemlja za region", istakao je tada Bajden.
Vučić je dodao da je Bajden rekao da smatra Srbiju jednom od najznačajnijh zemalja u jugoistočnoj Evropi i da je važno što su preduzete teške, ozbiljne i odgovorne reforme.
On je, kako je preneo Vučić, rekao da podržava reforme i reformski put Srbije.
Uoči odlaska u SAD, premijer je još jednom poručio da Srbija ima jedan strateški cilj - članstvo u Evropskoj uniji, ali i da ima korektnu saradnju sa Rusijom, baš kao i Nemačka.
Takođe je naglasio da je američka podrška srpskom put ka EU od izuzetnog značaja. "Sastanak sa potpredsednikom SAD Džozefom Bajdenom je prilika da konačno ubedim SAD da pomognu Srbiji na putu ka članstvu u EU", rekao je nedavno Vučić u intervjuu za "Vol strit džornal".
Jedna od tema mogla bi da bude i situacija u Ukrajini, imajući u vidu da je Srbija predsedavajuća OEBS.
Mediji u Beogradu su spekulisali i da će američka strana nastojati da ubedi Vučića da odustane od pređašnjeg stava i pridruži se zemljama koje su uvele sankcije Rusiji.
Očekuje se da će jedna od tema razgovora biti i Kosovo, imajući u vidu da će najverovatnije jedno od prvih poglavlja koje će biti otvoreno u pregovorima Srbije i EU biti poglavlje 35 posvećeno pitanju Kosova.
To je o uslov svih uslova za napredak na evropskom putu Srbije.
SAD priznaju jednostranu proglašenu nezavisnost, koju Srbija, kako je i sam premijer nedavno ponovio, nikada neće priznati, ali snažno podržavaju pregovarački proces Beograda i Prištine pod okriljem Brisela.
Do posete SAD dolazi i svega nekoliko dana posle istorijske posete Vučića Albaniji, tokom koje je još jednom potvrđena opredeljenost Srbije za saradnju u regionu, pre svega ekonomsku, uprkos razlikama koje postoje.
Tokom posete Tirani Vučić je dao i intervju američkoj agenciji AP u kojem je istakao da je Srbija je spremna za diversifikaciju izvora gasa, a da je jedna od mogućnosti gasovod kojim bi se gas u Evropu dopremao iz Azerbejdžana.
"Što se tiče energetske bezbednosti, energetske sigurnosti, Srbija je spremna za diversifikaciju izvora gasa, što je, takođe, veoma važno za naše američke prijatelje", rekao je Vučić, dok je američka agencija ocenila da podrška gasovodu za transport gasa iz Azerbejdžana predstavlja veliki politički zaokret za Srbiju, tradicionalnog ruskog saveznika.
Takav potez Srbije u Moskvi bi mogao da naiđe na neodobravanje, ocenjuje AP.
Vučić je potom, po povratku u Beograd, precizirao, da njegovo zalaganje za diversifikaciju gasa nije "zaokret ka Americi" već želja da obezbedi energetsku sigurnost i efikasnost za Srbiju.
Vučić je o energetskoj alternativi za Srbiju već govorio u februaru u Nemačkoj sa Bajdenom, koji mu je ponudio opcije umesto Južnog toka, podsećaju mediji.
Pitanje koje opterećuje srpsko-američke odnose i koje će sigurno biti na vašingtonskoj agendi jeste i "slučaj braće Bitići".
Vučić je s tim u vezi rekao da nije realno da se taj slučaj rasvetli do njegovog odlaska u SAD, ali da bi bilo dobro da se taj slučaj reši.
Reč je o slučaju kada su pripadnici srpske policije 1999. godine ubili trojicu američkih državljana albanskog porekla.
Kako navodi B92, prethodnih dana je u Kongresu SAD inicirana i nova rezolucija s ciljem da se naglasi da je ostvarivanje pravde u slučaju Bitići glavni faktor poboljšanja odnosa dve zemlje.
Braća Ilija, Agron i Mehmet Bitići, rođeni su u Čikagu, a u aprilu 1999. godine su se pridružili tzv. "Atlantskoj Brigadi" Oslobodilačke vojske Kosova. Uhapšeni su u SRJ, a zatim i ubijeni, a za njihovu smrt niko nije odgovarao.