ECB: Bankarski sektor u senci utiče na stabilnost evrozone

Brzi rast bankarskog sektora u senci predstavlja rizik za finansijsku stabilnost evrozone, upozorila je Evropska centralna banka (ECB).

Ovaj nedovoljno regulisani sektor koji obuhvata širok spektar institucija koje se bave aktivnostima sličnim bankarskim - kao što su investicioni fondovi - mogao bi postati deo „budućih sistemskih poremećaja“, delimično usled svoje „veličine i netransparentnosti“, ocenila je ECB.

„Što su veći finansijska poluga, neusklađenost likvidnosti i učešće izvesnih posrednika, verovatnije je da bi oni dodatno pojačali potrese na tržištu“, piše u izveštaju o finansijskoj stabilnosti koji ECB objavljuje dvaput godišnje, i dodaje da bi, zbog korišćenja finansijskih derivata, izloženost ovog sektora riziku mogla biti veća nego što se uglavnom smatra.

Bankarski sektor u senci je drastično porastao u godinama posle finansijske krize jer su za banke uvedeni oštri propisi koji su ograničili neke od njihovih tradicionalnih aktivnosti. Tokom prošle decenije aktiva bankarskog sektora u senci na području evra povećana je više nego dvostruko, na 23.500 milijardi evra. Medutim, gomilanje rizika u tom delu finansijskog sistema koji nije pod tako strogim nadzorom izaziva sve veću zabrinutost regulatora finansijskog sektora.

Jedan od načina na koji bi potencijalni problemi u bankarskom sektoru u senci mogli da se preliju u druge delove finansijskog sistema bio bi nagli pad cena aktive, izjavila je ECB. To bi podstaklo investitore da povuku svoj novac iz investicionih fondova, što bi fondove primoralo da prodaju svoje portfolije, a to bi dodatno oborilo cene akcija.

„Srednjoročno, ne isključuje se mogućnost velikog odliva kapitala ni u slučaju neprijatnih iznenađenja u ekonomiji, ili promene politike“, zaključuje centralna banka.

Nagli porast prodaje na finansijskim tržištima jedan je od još tri rizika koje ECB navodi u svom izveštaju. Mada su jake mere kvantitativnog popuštanja koje sprovodi centralna banka probudile nadu da je pred evrozonom period značajnijeg ekonomskog oporavka, u isto vreme je porasla zabrinutost da će cene akcija otići previsoko.

Potpredsednik ECB Vitor Konstansio (Vítor Constâncio) izjavio je da ne misli da je aktiva u evrozoni, u celini gledano, precenjena, ali je priznao da postoje „džepovi“ u kojima se održavaju visoke vrednosti na tržištu. Predsednik ECB Mario Dragi (Mario Draghi) izjavio je ovog meseca da bi jake mere kvantitativnog popuštanja, uključujući i otkup velike količine državnih obveznica, mogle dovesti do finansijske nestabilnosti.

Treći rizik na koji upozorava ECB odnosi se na veoma slabu profitabilnost banaka i osiguravajućih kuća, čije su prihode dotukle niske kamatne stope, kakve preovlađuju u periodu posle finansijske krize.

Obiman program kvantitativnog popuštanja vredan 1.100 milijardi evra, koji je ECB pokrenula u januaru, drastično je smanjio prinose na suvereni dug, a obveznice koje izdaje nekoliko država u okviru evrozone, među kojima je i Nemačka, sada imaju negativne prinose. Takvi prinosi dodatno smanjuju mogućnosti osiguravajućim kućama da zarade dovoljno da bi mogle isplaćivati premije svojim klijentima.

Prošlog juna ECB je postala prva velika centralna banka koja je uvela negativne kamatne stope. Ona je uvela taksu od 0,2 odsto na bankarske rezerve pohranjene u njoj. Samo je mali broj banaka uspeo da te troškove prebaci na klijente, a to je za posledicu imalo smanjenje marže koju ubiraju.

ECB je takođe upozorila da će teret korporativnih i državnih dugova postati neizdrživ ukoliko privredni rast ne bude veći.

James Shotter - Frankfurt
Claire Jones - Drezden