STRAŠNO: Bezbednost splavova niko ne kontroliše!
Splav „Mala Kolubara“, koji je u ponedeljak uveče tokom svečanog otvaranja delimično potonuo na novobeogradskoj strani između mosta Gazela i Starog savskog mosta, samo je jedan u nizu nesrećnih slučajeva koji su se desili u prethodnih nekoliko godina.
Uzrok potonuća splava na kojem se u tom trenutku, prema nekim navodima, nalazilo oko 100 ljudi je, kako nezvanično saznajemo, popuštanje jednog od pontona. Srećom, nije bilo povređenih.
Grade kako stignu
Jedan od radnika na splavu „Mala Kolubara“ koga smo juče zatekli kako izvlači uništene stvari demantovao je da je uzrok nesreće veliki broj ljudi i preopterećenje.
- Ne znam zašto je ponton popustio. Moguće je da je neko stablo udarilo u njega, to se često dešava jer Savu niko ne čisti.
I A. V., vlasnik jednog od beogradskih splavova s kojim smo razgovarali, kaže da potonuće splavova i požari na njima nisu retki jer ne postoje propisi koji jasno definišu ovu oblast.
- Problem je što ne postoje specifikacije kako jedan splav treba da bude pravilno sagrađen, od kog materijala treba da budu pontoni i drugi delovi, zatim kolika bi trebalo da bude razdaljina između pontona i slično. Lučka kapetanija svake godine vrši tehnički pregled radi registracije plovila, ali vrlo površno.
Krivična prijava
U Ministarstvu saobraćaja, koje je nadležno za kontrolu bezbednosti na splavovima, ističu da inspekcija bezbednosti plovidbe konstantno obavlja redovne i vanredne kontrole.
- Grad Beograd je formirao radnu grupu koja bi trebalo da doprinese uređenju ove oblasti. Od 2007. ova oblast se uređuje sa tendencijom da svi segmenti bezbednosti budu obuhvaćeni i uređeni - navode u ministarstvu, dodajući da splav „Mala Kolubara“ u trenutku otvaranja nije bio registrovan i da je verovatno potonuo zbog preopterećenosti. Protiv vlasnika će biti podneta krivična prijava.
Goran Vesić
USKORO NOVI PRAVILNIK
Menadžer Grada Beograda Goran Vesić rekao je da je nesreća na splavu „Mala Kolubara“ poslednje upozorenje da rad i postavljanje splavova treba urediti.
- Pravilnikom će se urediti pitanja bezbednosti, to jest na čemu mogu da se postave splavovi, pitanje protivpožarne zaštite, bezbednog prilaza splavu, rastojanja između splavova, ali i priključenja na struju i vodovodnu mrežu - poručio je Vesić i najavio da postoji predlog da se za komercijalne splavove uvede posebna taksa.
POSLOVANJE SPLAVOVA
Za izdavanje dozvole za rad zaduženi su „Beograd vode“ i „Lučka kapetanija“
Milionska zarada
Za veče vikenda promet na najpopularnijim splavovima iznosi 600.000 dinara
Jeftino otvaranje
Za dobijanje dozvola potrebno je da splav prođe tehnički pregled (200 dinara po kvadratnom metru), da se izvrši upis (130 dinara) i da se plati republička taksa (5.000-6.000 dinara)