Borba samohranog oca i sina
TUŽNO: Ratni veteran i mama i tata
Otkako mu je žena obolela, Nebojša Vasić (47) iz Kutlova sam podiže Maksima starog sedam meseci s pregršt ljubavi u ogromnoj nemaštini. Zbog deteta je morao da napusti posao, a žive od 8.500 dinara pomoći
KRAGUJEVAC - Seoskim kaljavim putem stižemo do dvorišta s montažnom oronulom kućom. Na terasi muškarac kači veš da se suši, mahom benkice i štramplice za bebu.
- Dobro došli! Uđite vi, ja dolazim, samo da ovo završim. Žurim jer mog bepca moram da nahranim i da mu dam lekić. Mukica... zakačio ga virus - kaže Nebojša Vasić (47) iz Kutlova nadomak Kragujevca.
Posle minut ulazi u kuću. Hitro vadi sedmomesečnog sina Maksima iz kolica i s njim u naručju sipa mleko u šerpicu, pa ga podgreva na rešou.
- U kvaru su mi i šporet i frižider. Nemam novca da ih popravim. Kuvam na jednoj ringli rešoa, a hranu držim na polici u hodniku, kod ulaznih vrata. Tamo je hladno - priča Nebojša dok hrani bebu na flašicu.
Dobio starateljstvo
Od decembra je sam podiže.
- Bivša supruga... Dobra je ona, ali ima nekih zdravstvenih problema, psihičkih... Nije više kadra da se stara o detetu. Ja sam ga od rođenja kupao, hranio. Videli su to i socijalni radnici, pa sam dobio starateljstvo - priča Nebojša netremice gledajući u Maksima.
Iz njegovih očiju prosto isijava pregršt ljubavi prema detetu.
Nebojša je taksirao i na buvljoj pijaci trgovao garderobom. Morao je da prekine da bi bio uz bebu. Ovom ratnom veteranu, koji je došao s Kosova 1999, jedini prihod su 8.500 dinara naknade za interno raseljene.
Na hlebu i luku
- Ma, ja mogu da živim na hlebu i luku. Za sina mi trebaju pelene, mleko, garderoba... Kupim to, a napravim dug za struju. Prete da će da iseku. Ne radi mi ni pumpa na bunaru, pa donosim vodu sa izvora. Ali lep mi je život. Imam Maksima i on mi je sve što mi treba. Kad poraste, vratiću se na posao, pa će i on imati nešto više od tate - zrači optimizmom Nebojša, kome je istekla i registracija automobila, ali ga vozi jer mora da vodi Maksima kod lekara.
- Dobro došli! Uđite vi, ja dolazim, samo da ovo završim. Žurim jer mog bepca moram da nahranim i da mu dam lekić. Mukica... zakačio ga virus - kaže Nebojša Vasić (47) iz Kutlova nadomak Kragujevca.
Posle minut ulazi u kuću. Hitro vadi sedmomesečnog sina Maksima iz kolica i s njim u naručju sipa mleko u šerpicu, pa ga podgreva na rešou.
- U kvaru su mi i šporet i frižider. Nemam novca da ih popravim. Kuvam na jednoj ringli rešoa, a hranu držim na polici u hodniku, kod ulaznih vrata. Tamo je hladno - priča Nebojša dok hrani bebu na flašicu.
Dobio starateljstvo
Od decembra je sam podiže.
- Bivša supruga... Dobra je ona, ali ima nekih zdravstvenih problema, psihičkih... Nije više kadra da se stara o detetu. Ja sam ga od rođenja kupao, hranio. Videli su to i socijalni radnici, pa sam dobio starateljstvo - priča Nebojša netremice gledajući u Maksima.
Iz njegovih očiju prosto isijava pregršt ljubavi prema detetu.
Nebojša je taksirao i na buvljoj pijaci trgovao garderobom. Morao je da prekine da bi bio uz bebu. Ovom ratnom veteranu, koji je došao s Kosova 1999, jedini prihod su 8.500 dinara naknade za interno raseljene.
Na hlebu i luku
- Ma, ja mogu da živim na hlebu i luku. Za sina mi trebaju pelene, mleko, garderoba... Kupim to, a napravim dug za struju. Prete da će da iseku. Ne radi mi ni pumpa na bunaru, pa donosim vodu sa izvora. Ali lep mi je život. Imam Maksima i on mi je sve što mi treba. Kad poraste, vratiću se na posao, pa će i on imati nešto više od tate - zrači optimizmom Nebojša, kome je istekla i registracija automobila, ali ga vozi jer mora da vodi Maksima kod lekara.
Maksim slabo napreduje
BEBA IMA ŠUM NA SRCU, KILU...
Maksim ima šum na srcu. Srećom, polagano se gubi. Nažalost, ima i preponsku kilu. Mora na operaciju, ali...
- Ne smeju lekari da ga operišu dok ne dostigne potrebnu težinu, a maleni moj slabo napreduje. Nabacio je pretprošlog meseca svega 150 grama, a prošlog još manje - samo 50. Jooj, samo da mi ojača - sve tišim, drhtavim glasom priča Nebojša brišući suze koje mu naviru na oči.