Sprovođenjem ovog plana u delo, nemačke oružane snage bi u tom kontekstu narasle na 600 SS-divizija, verujući da sa tom vojnom moći niko nikada ne bi mogao da im se suprotstavi. Ta potpuno neverovatna ideja transformacije ljudske vrste na celoj planeti bila je možda i najluđa zamisao koju je grupa opsednuta mistikom, zagonetnim kultovima, alhemijom i eugenikom, ikada osmislila.
– Nordijski čovek je najlepše ljudsko biće na svetu. I po inteligenciji i po svojoj izuzetnoj pojavi, on je superioran. Nordijac je svetlokos i ima plave oči - kralj nad kraljevima u odnosu na sve ostale pripadnike ljudske rase na Zemlji – pisao je Hans Ginter, nacistički teoretičar rase. Prema njegovim kriterijumima, idealni ljudi bili su Norvežani, “potomoci Vikinga”. Vikinzi su, prema ovim teorijama, davali idealno arijsko potomstvo jer su imali sve osobine krvi i tla kao i Nemci, pa čak i bolje. Ali nacisti se tu nisu zaustavili.
Prema Himlerovom planu, osnovan je specijalni tim agenata za “rasni odabir” koji je po okupiranim zemljama, ali i celom svetu, trebalo da prikuplja žene za stvaranje superarijevske rase. Agenti su se razmileli po Norveškoj, Holandiji, Belgiji, Danskoj, Francuskoj, Britaniji, Kanadi, Australiji i SAD. Kad je Vermaht ušao u te zemlje, obeležene žene su poslate u Nemačku. Projekat je tamo već bio u punom zamahu. Sredinom 1936. Himler je otvorio prvi Lebensborn u predgrađu Minhena u dvorcu Stajnhering. Okosnicu sistema činili su Domovi majki i Domovi dece.
Ukupno je osnovano šest specijalnih domova dece i 17 domova majki. Za svaku Nemicu koja ima više od troje i četvoro dece, ustanovljen je čak i "Majčinski krst" kao odlikovanje. Bilo je to odličje ravno “Gvozdenom krstu” koji se dodeljivao za hrabrost i bio na visokoj ceni u Njemačkoj. Ali mnoge stvari pošle su, za nacističke eugeničare, u pogrešnom smeru. Mnogim novorođenčadima počele su da tamne na početku plave ili zelene oči.
Jozef Mengele se pitao da li se boja očiju može promeniti. Može li kosa potamneti zbog stalnog izlaganja svetlosnim zracima? Decu koja nisu ostala plava, čekala je tužna sudbina. Gušenje gasom! Pred kraj Drugog svetskog rata, Hitler je naredio uništenje sve Lebensbornove dece ali je, srećom, ostvarivanje tog plana sprečeno. Pomahnitali gospodar Rajha, uveren u to da na svetu ima mesta samo za jedan “herenfolk” - narod gospodara, bio je uveren da Nemci zaslužuju kolektivno uništenje. Svom ministru ratne privrede, arhitekti Šperu ( kojeg je Hitler obožavao i video ga kao svojeg naslednika) Firer je naredio da spali celu Nemačku.
Na sreću, Šper je imao dovoljno razuma i dovoljno hrabrosti da se suprotstavi Hitlerovoj naredbi. Lebensborn projekat bio je strogo čuvana tajna i za njega se možda i ne bi saznalo da Amerikanci, nakon oslobođenja Nemačke, nisu došli do arhiva i zatekli brojne domove. Do kraja rata rođeno je navodno više od 42.000 dece majki dobrovoljaca i SS-ovih vojnika u tajnim klinikama u Nemačkoj i u okupiranim zemljama. Ali navodno je još oko 200.000 plavokose i plavooke dece oteto i prevezeno u Rajh. Amerikanci su decu, za koju su ustanovili da imaju takvo poreklo, hteli da vrate u matične države, ali ona su na tu ideju reagovala paničnim strahom. Intenzivno germanizovana, indoktrinirana u nacističkom duhu, ona su uglavnom ostala u Nemačkoj, a procenjuje se da ih danas u toj zemlji ima više od sto hiljada.
Saveznički istražitelji nisu uspeli da sakupe sve podatke o Lebensbornu. Nacisti su u Nirnbergu optuženi zbog 40.000 otete plavokose dece iz Poljske, ali slučaj je pratila zavera ćutanja. Sudbina stotine hiljada dece koja su nakon rata po Evropi tumarala prezrena, bez doma, s dve tuđine, a nijednom domovinom, trajno je upozorenje o ceni koju su za sumanute planove o rasnoj nadmoći platili oni koji ništa nisu skrivili.
(Express.hr)