Gradonačelnik Šapca: Ponovo postajemo moćan srpski industrijski centar

Fonet Dragan Antonic

U Šapcu posluje 2.800 preduzetnika. Među njima su evropski brendovi i veliki trgovinski lanci

ŠABAC - Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović je prvu godinu rukovođenja posvetio ispunjavanju obećanja datih građanima.
On za Kurir govori o onome što je urađeno i što se očekuje u bliskoj budućnosti.

Šabac je nekad bio moćan industrijski centar. Kakva je privredna slika danas?
- U Šapcu posluje 2.800 preduzetnika. Među njima su evropski brendovi i veliki trgovinski lanci. Podatak da finansijske usluge pruža 26 banaka i devet osiguravajućih društava dovoljno govori o obrtu novca u Šapcu i kapacitetima koje ovaj grad nudi privrednicima. Privodimo kraju sklapanje posla s još tri strana investitora iz Italije, Letonije i Makedonije, koji će u startu zaposliti 300 ljudi, i sa pet domaćih investitora kod kojih će posao naći najmanje 100 sugrađana. U toku su pregovori s investitorima iz Japana i Nemačke, čiji je dobar ishod izvestan.

Imate li način da kao grad pomognete u zapošljavanju?
- Šabac je poljoprivredni kraj i tu vidimo šansu za najbrže zapošljavanje. Trenutno je, u sezoni branja jagoda, na hiljadu hektara u šabačkom kraju uposleno od pet do deset hiljada ljudi. Posle toga dolazi sezona maline, trešnje, višnje... Proizvođači jagode u sezoni maj-jun zarade oko 12 miliona evra. Duplirali smo agrarni budžet, podstičemo i stočarstvo i ratarstvo.

Na koje ispunjeno obećanje ste naročito ponosni?
- Na bazen. To je bila bolna šabačka priča. Bazen otvaramo 17. juna. Ne znam da su se građani za nešto interesovali kao za tok izgradnje bazena. Šabac je prva lokalna samouprava u Srbiji koja je javnom ponudom emitovala obveznice namenjene finansiranju izgradnje zatvorenog bazena. Odmah za nama ovaj model je usvojilo nekoliko gradova u Srbiji.

Prošle godine Šabac je bio u žiži javnosti zbog poplava. Šta činite da do toga više ne dođe?
- Čekajući izgradnju nasipa uz reku Savu, za šta je nadležna Republika, činimo sve što je u moći lokalne samouprave da zaštitimo ljude i imanja od plavljenja. Tako smo od početka aprila očistili 50 kilometara kanala i vodotokova drugog reda na kritičnim tačkama, za šta je iz gradskog budžeta utrošeno 30 miliona dinara. Radovi se nastavljaju kako bi svih 100 kilometara bilo očišćeno. Najvažnija nam je bezbednost građana, ali i njihovih domaćinstava, oranica i zemlje.

(E. K.)

TAGOVI