Branko Radun, politički analitičar, kaže da je Nikolić na ovaj način želeo da pošalje jasnu političku poruku.
- To potpuno liči na Tomislava Nikolića i njegov imidž narodnog čoveka iz Šumadije. Teško je ulaziti u njegove lične motive za to, ali to je simbolički akt kojim on želi da pošalje odgovarajuću političku poruku - da je čovek iz naroda, da drži do tradicije i da želi da bude upamćen kao i vladari iz prošlih vekova - kaže Radun.
On dodaje i da Nikolićeva ideja nije za osudu.
- Kad vidimo na šta su sve političari trošili novac, na šta su odlazile njihove pare, onda je najmanje zlo to što Nikolić gradi crkvu i kriptu u njoj.
Sociolog Ratko Božović, međutim, kaže da je Nikolić pokazao da nema mere.
- Postoji izreka koja bi mogla da bude primenjena u ovom slučaju - mnogo mačku goveđa glava! Uvek ostaje pitanje čovekove mere u samoodređenju. Nikolić je, inače, sklon da ide u gubljenje mere i u stilu, pa i u u onome što se odnosi na konačnost. Ali mudar čovek ne gubi meru u odnosu na život. Sećamo se svi kako je pošto-poto hteo da pobedi na izborima, u stilu ponašanja se moglo naslutiti to - zaključuje on.
(D. L)
Ko je sahranjen u crkvama
UGLEDA SE NA KARAĐORĐEVIĆE
Mnogi vladari ostavili su iza sebe svoje zadužbine, i u njima počivaju njihove mošti. Tako je despot Stefan Lazarević sahranjen u manastiru Koporin kod Velike Plane, Stefan Uroš III Dečanski u Visokim Dečanima, dok je u Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu sahranjeno 29 Karađorđevića, šest generacija kraljevske dinastije.