Na današnji dan 1991. godine tadašnja jugoslovenska teniserka Monika Seleš je pobedom nad Arančom Sančez Vikario (6:3,6:4) odbranila titulu osvojenu godinu dana ranije na Rolan Garosu (sa svega 16 i po godina po čemu je najmlađa pobednica u istoriji tog turnira).
1991. je godina kada je Selešova imala dominantan položaj u ženskom tenisu. Godinu je počela pobedom na Otvorenom prvenstvu Australije u januaru, pobedivši Janu Novotnu u finalu. 11. marta je preuzela je mesto broj 1 na VTA listi od Štefi Graf.
Posle Francuske nije igrala na Vimbldonu, kada je pauzirala šest nedelja zbog istegnuća lista na donjem delu noge. Posle pauze se pojavila na Otvorenom prvenstvu Amerike gde je pobedila Martinu Navratilovu u finalu, učvršćujuću svoje mesto broj 1 teniserke sveta.
Iste godine je sa Goranom Prpićem osvojila Hopman kup za Jugoslaviju. 1992. je takođe protekla dominacijom Monike u ženskom tenisu. Uspešno je odbranila grend slem turnire u Australiji, Francuskoj i Americi. Do finala na Vimbldonu je došla, ali nije mogla razbiti dominaciju Štefi Graf na travnatim terenima, izgubivši 6-2, 6-1.
Inače, u periodu od januara 1991. do februara 1993, Selešova je osvojila 22 turnira i došla do 33 finala od 34 turnira u kojima je igrala. U tom periodu je imala 159 pobeda i samo 12 poraza (92,9% pobeda), uključujući i 55/1 u grend slem turnirima.
U širem kontekstu, od početka profesionalne karijere, 1989. do kraja 1992. imala je 231 pobeda i 25 poraza (90,2% pobeda) i 30 titula na turnirima. Jedino je Kris Evert imala bolji postotak pobeda (91,1% od 1971. do 1974) i 34 turnira.
Ipak, Selešova nije uspela da održi taj uspeh do kraja svoje karijere.
U 1993. godinu, Selešova je snažno ušla. U januaru 1993. je osvojila otvoreno prvenstvo Australije pobedivši Štefi Graf.
Ipak, sve će se promeniti u incidentu koji je šokirao svet tenisa 30. aprila 1993. U četvrfinalu, u meču između Seleš i Magdalene Malejeve, u Hamburgu 38-godišlji gledalac, Gunter Parhe, opsesivni obožavalac Štefi Graf, gađao je Moniku Seleš u kičmu, između lopatica. Ubrzo je odvedena u bolnicu.
Fizički, Monika se oporavila za nekoliko nedelja, ali napad je ostavio veće, psihološke ožiljke.
Profesionalnom tenisu se nije vratila sledeće dve godine. Napadač nije dobio zatvorsku kaznu zbog psihičkog stanja, ali je dobio uslovnu dvogodišnju kaznu sa obaveznim psihološkim lečenjem. Zbog ovog incidenta su pojačane mere sigurnosti na teniskim turnirima.
Posle incidenta, Grafova je ponovo zavladala ženskim tenisom, zbog odsustva Selešove na turnirima.
Za vreme odsustva, Seleš je postala državljanin Sjedinjenih Američkih Država 17. maja 1994. godine. Selešova se vratila u profesionalni tenis u avgustu 1995. i osvojila prvi povratnički turnir, otvoreno prvenstvo Kanade.
Mnogi su mislili da će se moći vratiti dominaciju u tenisu, kakvu je imala na početku profesionalne karijere. Istog meseca je došla do finala otvorenog prvenstva Amerike, kada je izgubila od Štefi Graf rezultatom 7:6, 0:6, 6:3.
U januaru 1996, Selešova je došla do prve grend slem titule posle povratka, otvoreno prvenstvo Australije, ali ovo će joj biti i poslednja grend slem titula.
Selešova je sa teškoćom borila da dođe do najbolje forme. Na to je i uticao njen otac, Karolj, kojem je utvrđen rak i koji je preminuo 1998. godine. Selešova je opet, 1996. došla do drugog uzastopnog finala na otvorenom prvenstvo Amerike, izgubivši, opet, od Štefi Graf u finalu.
Poslednje grend slem finale je bilo u Parizu 1998. (nekoliko nedelja posle smrti njenog oca), kada je izgubila od Sančez Vikario.
Postavši američki državljanin, Monika je pomogla američkom timu da osvoji Fed kup 1996. i 2000. Takođe je osvojila i bronzu na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine.
Osvojivši 53 turnira do 2003, Selešova je morala, zbog povrede noge napustiti profesionalni tenis. U februaru 2005. igrala je dva egzibiciona meča protiv Martine Navratilove, izgubivši oba puta.
Uspesi Monike Seleš je svrstavaju među najbolje teniserke svih vremena.