HRVATICE U PAKLU BELOG ROBLJA: Dnevno sam odrađivala i 50 muškaraca
Trgovanje ljudima je jedan od najgorih zločina. Ovo su šokantne, stvarne priče žrtava. Njihove tragične sudbine zapisane su u policijskim beleškama. U Policijskoj nacionalnoj kancelariji za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala (PNUSKOK) postoje svedočenja koja su potresla i same inspektore.
Baka zlotvor
Anina (11) majka je prostitutka. Rodila ju je u BiH. Nije znala ko je Anin otac. Bebu nije želela, pa ju je ostavila nakon porođaja. O Ani je počela da se brine baka. Zapravo, nije se brinula o njoj. Zanemarivala ju je i hranila tek toliko da može da preživi. Međutim, baka joj je bila jedino živo biće koje je imala na ovom svetu, i zato je volela baku. Rasla je uz nju u siromaštvu, a morala je da prosi.
S vremenom, kako je Ana odrastala, a bila je predivna devojčica divne smeđe kose, baka je, zahvaljujući Ani, počela više da zarađuje. Ljudi su voleli Anino milo lice, pa bi joj uvek davali više novca. Međutim, nije samo prosila...
"Za nas su baka i Ana bile strankinje koje smo u Hrvatskoj zatekli u prošnji. Devojčica je bila gotovo nepismena, ali vrlo inteligentna i prelepa", svedoče inspektori, koji su baku i Anu prošle godine uhvatili dok su prosile: "Ana kao da je odahnula. Kao da je shvatila da su se patnje završile. Ne zbog prosačenja nego zbog onoga što su psiholozi posle otkrili veštačenjem. Više od godinu dana Anu su u Bosni držali zatvorenu, izgladnjivali, tukli, silovali. Imala je manje od 10 godina. To nije rekla lekarima. Nacrtala im je svoje patnje. Crteži su takvi da, kad ih vidite, mislite da su predlog za film strave i užasa. Baka, koju su na kraju proterali iz Hrvatske, morala je da zna šta su zveri radili njenoj unučici. Međutim, nije reagovala."
"Ona ju je koristila za prosjačenje i samo joj je to bilo bitno. Od dražesne devojčice pretvarala ju je u još dražesniju samo radi svoje koristi", kažu inspektori.
Zločincima iz Bosne policija još nije ušla u trag. Baka, nažalost, nikoga nije odala. Vratila se u Bosnu bez svoje male devojčice, kako joj je lažno tepala.
Ani je Hrvatska odobrila četvrti privremeni boravak iz humanitarnih razloga. Nalazi se u sigurnoj porodici usvojitelja. Ne želi da ode iz Hrvatske, rado bi zauvek ostala tamo. Sada ima svoj pokrivač, krevetić, jastučić i medu. Naučila je da čita i piše, jede redovno, ne tuku je, ne prisiljavaju ni na šta.
Unosan posao
"Više od 12 milijardi dolara na godinu zarade trgovci ljudima", šokantan je podatak iz MUP-a. Ova zarada odnosi se samo na trgovanje ženama i decom, i to zbog seksualnog iskorišćavanja. Trgovanje ljudima je jedan od najvećih međunarodnih problema poslednjih godina, kažu u MUP-u. Ni Hrvatska nije izuzetak.
"Trgovanje ljudima je jedan od najgorih zločina našeg doba. Muškarci su najčešće žrtve prisilnog rada, žene prostitucije, a deca prosjačenja i prodaje porodicama bez dece. Svi mogu daaa budu žrtve zbog trgovanja ljudskim organima", napominju u MUP-u.
Zatvorenik u Španiji
Sanja (24) konobarisala u gostionicama. Poznanik joj je otvoreno ponudio zarađivanje na prostituciji. Obećao joj je sunčanu zemlju i dobru zaradu. Zagrizla je. Spakovala je kofer, uzela pasoš i otišla u Španiju. Tamo ju je “sve čekalo”, stan i – makro.
"Prvo je dobila batine. Potom ju je bacio u sobicu, još je jedanput pretukao, uzeo joj mobilni i pasoš", zapisala je policija.
"Pokušaš li da pobegneš, zaklaću te, ubiću te... Ne znaš ko sam i kakve veze imam u policiji. Ti si sad moje vlasništvo i zarađuješ za mene", jasno joj je makro dao do znanja.
Sanja je plakala i patila. I prostituirala se. Često su je i silovali jer im je to makro dopuštao. U trošnu sobicu bi doveo i petoricu muškaraca koji su je silovali i iživljavali se nad njom. "Ja častim", govorio bi im.
Batine je dobijala redovno. Na dan je morala da “odradi” i 50 mušterija. Makrou je davala celu dnevnu zaradu, između 2500 i 3000 eura.
Morala je da pristaje na seks bez kondoma, ako bi to mušterija želela. Mnogi su želeli seks tokom menstruacije. Ni toga nije bila pošteđena...
Sad je u Hrvatskoj. Uspela je da pobegne iz sobička u Španiji, preko Slovenije, vozom u Hrvatsku. Bez pasoša.
Međutim, nije želela da sarađuje s istražiteljima. Javila se samo da je bila žrtva trgovine ljudima. Kao žrtva ne mora ništa da kaže policiji...
"Kada im oduzmu dokumente, žrtve, iako toga možda nisu svesne, postaju žrtve trgovine ljudima. Postaju zavisne od trgovca i žive pod velikim stresom, u stalnom starhu od zlostavljanja, ubistva ili deportacije", ističu u MUP-u.
Mala nevesta
Tamara (13) rodila se u Sofiji, u Bugarskoj. Roditelji su joj se rastali kad je napunila pet godina. Nakon rastave je ni jedan od roditelja nije želeo, pa je završila u dečjem domu.
Tamo je ostala do 13. godine, kad su otac i pomajka došli po nju. Odveli su je u mesto Levski. Otac ju je tretirao kao nepotreban predmet. Svaki dan ju je tukao više puta. Udarao ju je u glavu i telo, gurao joj ruke u vrući šporet.
Jedanput ju je nožem isekao po telu. U tom je paklu Tamara živela četiri meseca. Ponadala se boljem životu pošto ju je pomajka za 4000 eura prodala trojici muškaraca i ženi.
Oni su je odveli u Hrvatsku, u Osijek. Smestili su je u porodicu kojoj su je prodali kao suprugu maloletnom Mirku (14). Tamara je prihvatila brak i život u novoj porodici. Nadala se da će joj biti bolje nego kod oca i pomajke.
"Mirkova baka je počela da je "priprema" za prvi polni odnos. Opirala se, pa ju je baka ispljuskala. Užasno se prepala, hrabro je odbijala bilo kakav polni odnos. Međutim, to je kratko trajalo. Morala je da spava s Mirkom, ali i s rođacima. Posle su je tukli bez obzira na to da li je pristala na seks ili nije", zabeležili su policajci.
Shvatila je da joj se neće ispuniti nade u život bez patnje. Odlučila je da pobegne u Bugarsku, ali ne k ocu nego u dečji dom iz kojeg su je odveli. Međutim, Mirkova baka nije mogla da podnese beg unukove “žene”. Nestanak je prijavila policiji. Međutim, oni su je prvi pronašli i smestili je u osječku vaspitnu ustanovu. Ostala je u Hrvatskoj zbog Programa zaštite identifikovanja žrtve trgovine ljudima.
"Prošlih godina opremili smo dva sigurna skloništa za žrtve trgovine ljudima, jedno za odrasle, za koje se brine Crveni krst, a drugo za maloletne, za koje se brine Ministarstvo zdravlja i socijalne politike. Troškove za žrtve snosi Vlada."
(express.hr)