Načelnik Resora javne bezbednosti general major Boško Buha izrešetan je u mafijaškoj sačekuši 10. juna 2002. godine u 02.45 posle ponoći ispred hotela "Jugoslavija" na Novom Beogradu. Četrdesettrogodišnji general policije likvidiran je prilikom ulaska u džip "nisan patrol", dok je otključavao automobil koji je bio parkiran naspram ulaza u hotel. U njega su, navodno, dvojica počinilaca ispalila "dobro grupisan rafal" iz automatske puške tipa "kalašnjikov". Ubice su pucale sa udaljenosti između pet i deset metara dok je general Buha stavljao ključ u bravu, što znači da su dobro birale momenat za atentat.
Buha bio na večeri s prijateljima
U okolini je bilo dovoljno žbunja kao zaklon, i otvorenog prostora između zaklona i automobila. Bilo je više pravaca za bekstvo. Saobraćajna policija koja je bila u blizini bacila se na zemlju, pa su tako propustili priliku da vide izvršioce, koji su za to vreme nestali. General Buha je pogođen u grudi sa sedam ili osam metaka i prebačen je u Urgentni centar sa teškim povredama gde je podlegao ranama oko 04.00 sata ujutro.
Na uviđaju je bio tadašnji zamenik okružnog tužioca Vladimir Vukčević, koji je kasnije postao specijalni tužilac za ratne zločine. On je izjavio da je Buha bio na večeri s prijateljima na jednom splavu kod Hotela "Jugoslavija". Prema rečima Vukčevića, na Buhu su najverovatnije pucala dvojica napadača iz "kalašnjikova". Najpre se čuo jedan pucanj, a onda još dva rafala. Na džipu je bio pogođen samo prednji far, što ukazuje na zaključak da su ubice pucale sa prednje strane vozila. Potom su, prema nekim tragovima, pobegli u pravcu tadašnje Kineske ambasade.
U momentu pucnja, po rečima Vukčevića, Buhini prijatelji su bili udaljeni desetak metara, a čuvši hice, zalegli su i nisu videli napadače. Isti slučaj je bio i sa jednom saobraćajnom patrolom u blizini. Uviđaj je ometala jaka kiša, i na mestu zločina su nađene samo tri čaure.
Ubistvo policijskog generala bio je veliki šamar policiji, ali i Vladi premijera Zorana Đinđića. Za zločin je potom osumnjičen i uhapšen 27. oktobra 2002. Nikola Maljković, sin žene koja je projektovala kuće Spasojevića i Lukovića u Šilerovoj 38.
Međutim, pažnja je potom usmerena na takozvanu "Makinu grupu", čiji je vođa bio Željko Maksimović Maka. Pored Maljkovića, uhapšeni su kao saučesnici Dragan Jakšić, zvani Karlos, Dragan Ilić Limar i Dragan Alijević, dok je sam Maka bio u bekstvu.
Policija je iznela podatke kako ova grupa navodno planira veći broj atentata i otmica, i to: atentat na predsednika Vlade Zorana Đinđića i otmice članova njegove porodice, te likvidacije potpredsednika Vlade SRJ Miroljuba Labusa, šefa poslaničke grupe DOS Čedomira Jovanovića, lidera radikala Vojislava Šešelja, bivšeg načelnika Resora državne bezbednosti MUP Srbije Jovicu Stanišića, kao i praćenje nekih članova Vlade Srbije i poslovnih ljudi.
Suđenje u odsustvu Make
Organizovano je suđenje u odsustvu Make, ali su na kraju i on i ostali optuženi oslobođeni 18. novembra 2004. godine zbog nedostatka dokaza. Vrhovni sud je 28. oktorba 2005. godine poništio oslobađajuću presudu i naložio da se suđenje ponovi, ali novo suđenje nije organizovano jer su većina članova grupe u bekstvu.
Ostaje nedoumica da li su članovi Makine grupe zaista odgovorni za ovo ubistvo, ili je umesto policijskog to bilo još jedno "političko" rešavanje slučaja, kakvih je bilo pregršt kako tokom devedesetih, tako i dvehiljaditih godina. Nejasan je motiv "Makine grupe" za ovaj atentat, jer "destabilizacija države", koja je navedena kao motiv, zvuči neubedljivo. A ukoliko su oni zaista počinioci, onda je pitanje ko je bio naručilac.
Buhine ubice bi ipak trebalo potražiti među ljudima kojima se general policije zamerio. Još dok je bio načelnik SUP-a Beograd, pola godine ranije, Buha je izjavio za medije da u Beogradu deluje pet većih grupa koje se organizovano bave kriminalom, a da se njihovi šefovi bave i legalnim poslovima kao što su izgradnja puteva ili građevinarstvo, i da su poznati policiji.
- Oni ilegalno poseduju armiju vojnika za prljave poslove koja najčešće "radi" automobile, drogu, iznude i otmice. Armije beogradskih mafijaša imaju po 50 stalnih članova organizovanih prema vrsti poslova, a često angažuju i "spoljne saradnike", jer se dešava da ti vojnici podzemlja istovremeno rade za više bosova - rekao je Buha.
Borba sadašnjih bosova
On je istakao da nakon likvidacije bivših "kumova"', nijedan od petorice sadašnjih bosova nije uspeo da se izbori za mesto glavnog. Kako je naveo, te organizovane grupe operišu na teritorijama Zemuna, Rakovice, Zvezdare, Voždovca i Novog Beograda. Kazao je da je auto-mafija "sasečena", ali da je trgovina drogom u zamahu. Buha je naveo da je svojim aktivnostima SUP Beograd oduzeo mafiji oko 5,5 miliona maraka, od čega dva miliona naftnoj i duvanskoj.
- Nuđeni su mi kontakti s ljudima iz podzemlja, a mafija je pokušala da se dodvori i nekim političarima DOS-a nudeći im razne usluge, novac, čak i dosijee kojima bi kompromitovali svoje političke protivnike - naveo je Buha.
On je naveo da mafijaši koji su dobro radili u vreme Slobodana Miloševića pokušavaju da "pretrče" u tabor DOS-a, kako bi predupredili policijski progon.
Nekadašnji ministar policije Dušan Mihajlović izjavio je da će "prevrnuti nebo i zemlju" da se pronađu ubice Boška Buhe. Nakon 13 godina, Buhino ubistvo je ostalo nerazjašnjeno i gotovo zaboravljeno, a radilo se o jednom od najznačajnijih policijskih glavešina. Ostaje nedoumica, ko je i zašto ubio policijskog generala Boška Buhu.
Bio marginalizovan
Prijatelji generala Buhe su govorili da je poslednjih meseci on bio marginalizovan u policiji, a ubistvo su pripisivali mafiji. Buha je kao načelnik beogradske policije započeo žestok obračun sa auto-mafijom, a uhapšeni su brojni kriminalci, pa i šefov tih grupa. Neki su čak ubijeni u okršajima s policijom.
(Srbijadanas.com)