„Čileanac“ poručuje „orlićima“

Gordan Petrić: Deco, uživajte!

Momci deluju kao moćna ekipa. Milina ih je gledati, kaže za Kurir Gordan Petrić

Gordan Petrić, član zlatne generacije Jugoslavije iz Čilea koja je 1987. godine postala svetski prvak, smatra da izabranicima Veljka Paunovića ne treba nametati dodatni pritisak i breme uspeha fudbalera iz nekadašnje velike države.
- Srbija je napravila ogroman uspeh samim plasmanom na Svetsko prvenstvo, a evo, Veljko i njegovi momci stigli su do četvrtfinala. Milina je gledati te dečake kako igraju, njihov odnos prema srpskom dresu, atmosferu i hemiju koju imaju između sebe. Fantastični su i samo neka tako nastave - rekao je za Kurir Gordan Petrić (45) i dodao:

- Gledao sam utakmicu protiv Mađarske. Na tom meču, ali i na celom turniru Srbija deluje kao moćna ekipa. Vidi se da momci igraju dugo zajedno, da su prava grupa i da se nikada ne predaju. Očekujem da odigraju najbolje što mogu i protiv Amerikanaca. Ne treba ih opterećivati rezultatom. Treba ih samo pustiti da se igraju fudbala.

Gordan Petrić bio je član reprezentacije Jugoslavije koja je 1987. godine u Čileu postala prvak sveta nakon što je u finalu pobedila Zapadnu Nemačku posle boljeg izvođenja penala. Uspeh te selekcije mogli bi da ponove momci koji danas na Novom Zelandu nose crveni srpski dres.
- Mi smo bili selektirani u onoj velikoj Jugoslaviji, a oni danas dolaze iz male Srbije. Mi smo tada imali četiri vanserijska igrača: Mijatovića, Prosinečkog, Bobana i Šukera, dok ovu Veljkovu generaciju krasi timski duh. I još nešto, ono moje bilo je 1987. godine, a ovo danas je nešto sasvim drugačije - zaključio je Petrić.

(A. R.)

Lomio kičmu Mađarima
ANTONOV: SUZE MI SAME IDU

Nemanja Antonov odigrao je maestralno na poziciji levog beka, lomeći kičmu mađarskim defanzivcima:
- Suze mi same idu koliko sam srećan. Ušli smo malo uspavano u utakmicu. Možda nas je sasekao pritisak i važnost meča, a kako je utakmica odmicala, Mađari su se podizali, a mi smo ulazili u nervozu. Ali još jednom smo pokazali da imamo volju kao planina. Postići dva gola, jedan u nadoknadi, a drugi u 118. minutu, sa igračem manje, to mogu samo velike ekipe. Mi to definitivno jesmo.