HAG - Vojni veštak optužbe Ričard Batler svedočio je danas na suđenju pred Međunarodnim tribunalom u Hagu da je Radovanu Karadžiću jula 1995. odobrio ulazak Vojske Republike Srpske u Srebrenicu, pošto je bio podrobno obavešten o toku ofanzive na tu enklavu pod zaštitom UN u istočnoj Bosni.
Karadžić koji je tada bio predsednik RS i vrhovni komandant njenih oružanih snaga, optužen je za genocid nad više od 7.000 muslimanskih muškaraca koje je VRS streljala u danima po zauzimanju Srebrenice 11. jula 1995. Svedočeći o komandnom lancu VRS, na osnovu stotina njenih dokumenata koja je proučio, veštak Batler je izjavio da je na vrhu tog lanca bio Karadžić kao vrhovni komandant ne samo vojske, nego i MUP i Teritorijalne odbrane RS.
Batler je naveo da je Karadžić tokom rata u BiH izdao devet direktiva kojima je usmeravao dejstva VRS, i ta dokumenta nazvao "političko-vojnim uputstvima sa najvišeg nivoa". Za Karadžićevu direktivu broj sedam, kojom je u martu 1995. naredio da VRS stvori nepodnošljive uslove za stanovništvo Srebrenice, bez nade u život i opstanak u toj enklavi, vojni veštak optužbe je rekao da je ta naredba bila u skladu sa krajnjim ciljem vrha bosanskih Srba - "definitivnim oslobađanjem doline Drine" od Muslimana i "eliminacijom zaštićenih zona" UN u istočnoj Bosni - Srebrenice, Žepe i Goražda.
Po tumačenju Batlera, ostanak muslimanskog stanovništva u Podrinju bio je neprihvatljiv za bosanske Srbe zato što bi to značilo da će "ostati i njihova vojska". Batler je rekao da je Karadžić, kao vrhovni komandant, bio ne samo pravovremeno i neposredno informisan o toku napada na Srebrenicu, nego je i sam bio "angažovan" tokom operacije. Kao dokaz za to, tužioci su citirali Karadžićev razgovor sa komandantom Drinskog korpusa VRS, generalom Milenkom Živanovićem, vođen prvog dana operacije, 6. jula 1995.
Snimak tog razgovora je februara 2010. srpska policija našla tokom pretresa beogradskog stana porodice tadašnjeg komandanta VRS, generala Ratka Mladića. Pošto ga je Živanović obavestio da je zauzeo visove oko Srebrenice, Karadžić mu je na kraju razgovora izdao naređenje: "Punom parom napred", tražeći da on taj nalog prenese i tadašnjem načelniku štaba Drinskog korpusa VRS Radislavu Krstiću koji je neposredno komandovao napadom na Srebrenicu. Krstića je Tribunal osudio na 35 godina zatvora "zbog podržavanja i pomaganja genodica u Srebrenici".
"Kao vrhovni komandant, Karadžić se nije ograničavao na prijem informacija o dejstvima VRS, nego je imao i koristio mogućnost da pozove komandante na terenu da bi dobio nova obaveštenja i izdao im direktna uputstva. On je angažovani učesnik u ovom procesu i ima detaljno znanje o događajima u Srebrenici, ali i na drugim ratištima", rekao je Batler.
Tužioci su takođe prikazali u sudnici dokument kojim je Karadžić 9. jula 1995. odobrio "odlučujući napad" i ulazak VRS u Srebrenicu, pošto ga je general Zdravko Tolimir, tadašnji Mladićev pomoćnik, obavestio da je to moguće. Batler je prokomentarisao da je "glavni štab VRS dobio odobrenje vrhovnog zapovednika Karadžića da nastavi ofanzivu i zauzme Srebrenicu". Za vreme Batlerovog iskaza u sudnici je prikazan plan ofanzive VRS na Srebrenicu na kojem je 12. jula 1995. njen komandant Ratko Mladić napisao: "Završeno. Ovo je sad srpsko i ostaje srpsko".
Batler će sutra nastaviti svedočenje na suđenju Karadžiću. Bivši vođa bosanskih Srba optužen je i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i za uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN 1992-95.