BEOGRAD/VAŠINGTON - Republikanski kongresmen iz Nju Džezija, Kristofer Smit je predložio rezoluciju kojom se osuđuje "genocid koji su snage bosanskih Srba počinile nad Bošnjacima u Srebrenici", što je podržalo 29 njegovih kolega iz Republikanske i Demokratske partije.
U dokumentu se navodi da Predstavnički dom smatra da su snage Srba u BiH tokom rata 1992 - 1995. počinile "etničko čišćenje i genocid", kao i da "osuđuje izjave koje negiraju ili dovode u pitanje to da je masakr u Srebrenici genocid".
U predlogu rezolucije se navodi i da se "SAD ohrabruju da zadrže i reafirmišu politiku podrške nezavisnosti i teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine", zatim miru i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi i pravu na povratak izbeglih i raseljenih.
Dokumentom, čiji je faksimil list objavio na svom sajtu, izraženo je zalaganje za otkrivanje istine o svim nestalim licima iz Srebrenice i BiH, izražava se podrška radu Haškog tribunala za ratne zločine i pozdravljaju hapšenja optuženika, pre svih Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Navodi se i da kongresmeni izražavaju poštovanje prema "hiljadama nevinih ljudi" koji su ubijeni u Srebrenici, ali i prema svima s prostora bivše Jugoslavije, "iz Srbije, BiH i drugih zemalja" koji su rizikovali ili žrtvovali svoje živote u borbi za ljudska prava.
Pre dva dana, Predsedništvo Evropskog parlamenta odlučilo je da se u dnevni red plenarnog zasedanja u julu uvrsti predlog rezolucije o Srebrenici u kojoj se institucije EU pozivaju da učine sve da se takav zločin više nikad ne ponovi.
Kako je Tanjugu rečeno u kabinetu hrvatskog poslanika Ivana Jakovčiča, inicijatora predloga rezolucije, ova odluka još nije formalna jer se zvanični dnevni red utvrđuje neposredno pre sednice, koja će biti održana od 7. do 9. jula u Strazburu. U Nacrtu rezolucije, u koji je Tanjug imao uvid, se konstatuje da je Vojska Republike Srpske pod komandom generala Ratka Mladića nakon zauzimanja Srebrenice u julu 2015. grupno streljala više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka, dok je oko 30.000 žena i dece proterano u akciji etničkog čišćenja.
"Ova tragedija, koju je Haški tribunal kvalifikovao kao genocid, odigrala se u zaštićenoj zoni koju su proglasile Ujedinjene nacije, te tako ostaje simbol nemoći međunarodne zajednice da intervenise u sukobima kako bi zaštitila nevine civile", stoji u tekstu.
Iako Nacrt rezolucije ističe primarnu odgovornost vojnog i civilnog rukovodstva RS, kaže se i da su "manjkavosti u procesu odlučivanja u EU i nedostatak istinske zajedničke spoljne i bezbednosne politike odigrale negativnu ulogu u sledu događaja".
U tekstu se naglašava da Evropski savet, Komisija i zemlje članice moraju da učine sve da se takav zločin nikad ne ponovi, a da prevencija genocida treba da bude među prioritetima evropske politike. Nacrt rezolucije ističe značaj politike pomirenja i ukazuje na važnu ulogu koju u tome imaju verske institucije, mediji i obrazovni sistem.
Na kraju, od Evropskog saveta i Komisije se traži da na dvadesetogodišnjicu genocida u Srebrenici uputi jasnu poruku svim državama Zapadnog Balkana da imaju evropsku perspektivu i da podrže proces proširenja, između ostalog i kroz regionalnu saradnju.
U međuvremenu, potpredsednica stranke socijalista i progresivaca u Evropskom parlamentu Tanja Fajon, poručila je da njena poslanička grupa podržava predlog rezolucije o Srebrenici o kojoj će se glasati u junu. Inicijativa za rezoluciju o Srebrenici pokrenuta je povodom 20. godišnjice srebreničkog masakra, koji se obeležava 11. jula, a potekla je iz Velike Britanije, koja je prva saopštila da priprema tekst tog dokumenta.