Sebastijan Marokin zvao se Huan Pablo Eskobar do 1993. kada je imao 16 godina. Tada je njegov otac Pablo Eskobar, kralj kokaina, ubijen, a Huan je plašeći se odmazde pobegao iz Kolumbije.
Do pre koju godinu živeo je u Argentini pod novim imenom, a odlučio se da izađe iz anonimnosti da bi svetu pokazao da on nije njegov otac, a sada priča o trenucima kada je saznao da mu je otac vođa najpoznatijeg narko-kartela, o prvom susretu sa kokainom i kako je posle njegovog ubistva uspeo da ostane živ... Sebastijan je napisao i knjigu “Gresi moga oca” koja će biti prevedena i na srpski jezik.
Koje je vaše prvo sećanje na oca? Kakav je Pablo bio kao otac?
- Moj otac bio je čovek pun ljubavi prema svojoj porodici. Sećam se prijateljskog odnosa koji sam imao sa njim i njegove velike odanosti. Ljubavi nikada nije falilo u mom domu. Moj otac je bio čovek posvećen porodici. Svestan sam da je van kuće bio kriminalac i da mi time nije davao dobar primer.
Koliko ste godina imali kada ste saznali čime se bavi vaš otac?
- Krajem 1984. godine, posle naređenja koje je izdao moj otac da se ubije ministar pravde Rodrigo Lara Bonilja, rekao mi je u Panami: “Sine, moj posao je kriminal.” Imao sam jedva sedam godina tada.
Da li je ikada govorio o drogi?
- Sa ljubavlju me je učio o drogama i detaljno me informisao o posledicama njihovog prečestog korišćenja. Rekao mi je: “Hrabar je onaj koji nikada nije probao drogu.”
Da li ste ikada probali kokain?
- Prvo iskustvo sa kokainom imao sam u zatvoru “La Catedral” jer mi ga je otac dao da bi prestao da me boli zub. Rekao mi je da ga nanesem prstom na deo koji me je boleo. Nikada me nije privlačila droga i to je bio jedini put da sam video kokain u blizini mog oca.
Kada ste saznali da je diler, da li ste razgovarali sa njim o tome?
- Jedino što sam molio oca je da ne bude nasilan. On nikada nije imao problem sa tim da prizna da mu je posao da bude kriminalac. Govorio bi da ako je deo porodice Kenedi u prošlosti zaradio svoje bogatstvo na alkoholu u doba prohibicije, onda je pitanje vremena šta će se desiti sa ostalim drogama. Jedino što je proisteklo iz prohibicije bilo je nasilje, korupcija i smrt.
O čemu pišete u knjizi “Gresi moga oca”?
- Cela istinita priča o meni i pre svega mom ocu je jedno istraživanje i jedno svedočenje mog sopstvenog oca, pošto sam mu bio najbolji prijatelj i poslednje godine svog života sve vreme smo bili zajedno u begu. Hoćete li doći u Srbiju da promovišete knjigu?
- Nadam se da će mi se pružiti ta prilika jer će knjiga svakako biti prevedena na vaš jezik.
(Blic)