U jesen 1785, ili koji mesec kasnije, neposredno posle Karađorđeve ženidbe, u njegovu kuću došao je spahija iz Palanke da ostvari svoje „pravo prve bračne noći“. Vuk Karadžić pripoveda da je Turčin budućeg srpskog vožda poslao da mu kupuje stoku, a onda od njegove majke zatražio da mu dovede mladu.
Karađorđeva majka Marica nekako je odvratila Turčina, obećavši mu svoju snaju za neki drugi put, pa se porodica odmah posle toga uputila iz Srbije u Austriju. Pridružilo im se još nekoliko srpskih familija, a Karađorđe je vodio zbeg, izmičući poteri koju je poslao palanački spahija.
Negde kod Stojnika, podno Kosmaja, Karađorđev otac Petar „već u godinama, sputan podaničkim životom, uobičajenom posledicom vekovnog robovanja, u strahu od turske potere i neizvesnosti koja ih je očekivala u susednoj državi“, kako piše istoričar Radoš Ljušić, predložio je da se vrate. A kad to nije prihvaćeno, on je rešio da se vrati sam i još pripretio da će ih sve odati Turcima.
Kad Karađorđe nije uspeo da ubedi oca da ne napušta zbeg, Marica je stala pred njega i zaklela ga: „Ðorđe, aram ti mleko moje koje si ti podojio iz ove sise ako onoga psa ne ubiješ. Ubijte ga da ne javlja Turcima za nas. Bolje da on jedan pogine, no trideset duša da padne u ropstvo!“ Još dva puta je Karađorđe molio oca da se vrati, a onda je Petru, koji je već krenuo, pucao u leđa i ranio ga. Dokrajčio ga je jedan od momaka iz pratnje, pa je zbeg nastavio put i između Umke i Obrenovca prešli su Savu.
Vratili su se u Srbiju po zaključenju mira između Austrije i Turske.
Karađorđe je tada otišao u manastir Blagoveštenje na obroncima Rudnika. Ispovedio se, a onda je upriličena ceremonija oproštaja. Okupljenom narodu Karađorđe je razdelio „po dvesta oka rakije, vina i hleba, ocu za dušu“. Pojevši hleb i popivši piće, okupljeni su ritualno izgovarali: „Bog da mu oprosti što je oca u nuždi zapovedio ubiti“.
Budući vožd posle je dao pet dukata arhimandritu za trud, a manastiru poklonio vola i tako je obred iskupljenja završen.
Neki docniji istoričari, u nastojanju da speru ljagu oceubistva sa dinastije Karađorđevića, tvrdili su da mu je Petar bio očuh, kao i da ga Karađorđe nije ubio lično, već samo izdao naređenje da se to učini.
Biografija
- Rođen je 16. novembra 1762. u Viševcu u Šumadiji, a ubijen 26. jula 1817. godine u Radovanjskom lugu kod Velike Plane.
- Veruje se da Karađorđevi preci potiču iz Vasojevića. Od 1787. do 1791. ratovao je na strani Austrije protiv Turaka i odlikovan za hrabrost, a po zaključenju mira vraća se u Srbiju i živi u Topoli.
- Na narodnom zboru u Orašcu 15. februara 1804. godine Karađorđe je izabran za vođu ustanka. Kao strog i dosledan, uživao je autoritet u narodu i među drugim vođama. Ostalo je zapisano da su ga se plašili zbog preke naravi i zbog spremnosti da bez kompromisa dođe do cilja. Iza njega su ostale mnoge pobede često nad brojnijom i opremljenijom turskom vojskom: Ivankovac, Mišar, Novi Pazar, Varvarin...
- Kad je Rusija, koju je napao Napoleon, potpisala mir sa Turcima, među Srbima dolazi do nesloge. Karađorđe uviđa da je dalja borba uzaludna i 1813. beži u Austriju, ali se 1816. pridružio grčkom pokretu u želji da nastavi borbu za proterivanje Turaka. Sledeće godine je došao tajno u Srbiju kako bi se sa Milošem Obrenovićem dogovorio zajedničku akciju, ali je po Miloševoj naredbi ubijen.
- Karađorđe je osnivač srpske kraljevske loze Karađorđevića, njegovi sinovi su bili Aleksa i Aleksandar Karađorđević.
- Smatra se ocem moderne Srbije.
Sutra: U napadu besa Karađorđe ubio i brata