BEČ - Ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc (Sebastian Kurz) izjasnio se danas za što skorije otvaranje prvih poglavlja sa Srbijom. On je, tokom razgovora sa šefom luksemburške diplomatije Žanom Aselbornom, istakao da smatra da treba što je skorije moguće otvoriti prva poglavlja u pristupnim pregovorima sa Srbijom.
Ministar inostranih poslova Luksemburga naglasio je da njegova zemlja, koja od 1. jula preuzima predsedavanje EU, namerava da spreči istupanje Velike Britanije iz Unije, kao i izlazak Grčke iz evrozone. Ne želimo niti Breksit, ni Greksit tokom našeg predsedavanja, kazao je on novinarima posle razgovora sa Sebastijanom Kurcom.
Aselborn je naglasio da se Britancima mora jasno staviti do znanja da se ne mogu osnove EU menjati. On je dodao da je, na primer, ograničavanje slobode kretanja i naseljavanja unutar EU kritično, ali da postoji mogućnost za razgovore sa Londonom u vezi subsidiarnosti, to jest principu da se politička pitanja rešavaju na što je moguće nižem administrativno nivou.
Kurc je podvukao da je nemoguće Velikoj Britaniji omogućiti da samo dobre stvari EU koristi. Aselborn je najavio da će Luksemburg prioritet, tokom predsedavanja, dati realizaciji investicionog plana Evropske komisije za podsticanje privrednog rasta i zapošljavanje. EU, kako je naveo, nije samo mirovni projekat, već socijalni mirovni projekat, i Evropi je potreban je najviši rejting ne samo za privredu i banke.
Nama je potreban socijalni trostruki A, objasnio je on jezikom rejtinga u privredi. Dalje teme predsedavanja Luksemburga, kako je najavio, biće ukrajinska kriza i migrantski talas u pravcu Evrope. Aselborn i Kurc su rekli da i pored sankcija protiv Rusije treba održi kontakt sa Moskvom.
Šef luksemburške diplomatije je naglasio da se, ako se dalje izoluje predsednik Rusije Vladimir Putin i samo igra na kartu sankcija, ne može doći do rešenja. On je izrazio nadu da će doći do promene stava kod ruskih autoriteta.
Kada je reč o izbelicama Kurc je apelovao na više solidarnosti zemalja članice EU, kao i oštrije delovanje protiv bandi koje prebacuju ilegalce. Takođe, smatra on, potrebno je izvršiti pritisak na zemlje porekla da izdaju potrebne certifikate za povratak lica čiji zahtevi za azil su odbijeni.