Nafta pokrenula oporavak istočne Evrope

„U sendviču“ između posrnule evrozone, Rusije i Ukrajine, koje su u recesiji, i na jugu Turske i Grčke, koje grcaju u problemima, možda ne izgleda da su privrede istočne Evrope u bukvalnom smislu u dobrom položaju. „Pa ipak, ide im bolje nego ikad pre“, navodi Markus Svedberg (Marcus Svedberg), glavni ekonomista fonda „Ist kapital“ (East Capital), fokusiranog na tržišta u usponu, koji upravlja sredstvima od 2,6 milijardi evra.

„Neke od njih beleže privredni rast od četiri odsto u odnosu na prethodnu godinu, a ostale od tri odsto, i nema inflacije“, kaže Svedberg, dodajući da ne pamti da je situacija ikad bila tako povoljna u poslednjih 15 godina, koliko on pokriva ovaj region.

„Postoji velika domaća tražnja, javne investicije su stabilne, a eksterna tražnja se oporavlja. To je takođe rast na širokim osnovama, nema većih disbalansa“, dodaje on, navodeći da se ovo drugo može pokazati važnim ako i kada Savezne rezerve SAD počnu da dižu kamatne stope.

Liza Ermolenko, ekonomista za tržišta u usponu u „Kapital ekonomiksu“ (Capital Economics), firmi koja se bavi ekonomskim istraživanjima i konsultantskim uslugama, usuđuje se čak i da češke javne finansije nazove „zdravim“, što je izraz koji je gotovo nestao iz javnog diskursa bilo gde drugde.

Ova konsultantska kuća predviđa da će se privredni rast u Češkoj duplirati na četiri odsto ove godine, kao i da će u Rumuniji porasti sa 2,7 na 4 odsto, u Poljskoj sa 3,3 na 3,5 odsto i sa 2,4 na tri odsto u Slovačkoj.

Svedberg očekuje da će navedene četiri zemlje biti najbrže rastuće privrede u EU.

Analitičari ukazuju na postojanje kombinacije povoljnih uticaja u regionu.

„One se praktično oslanjaju na oporavak evropskog rasta, uz pomoć domaće tražnje i odabira politike na nacionalnom nivou“, navodi Piter Atard Montalto (Peter Attard Montalto), ekonomista za tržišta u usponu u japanskoj finansijskoj holding kompaniji „Nomura“ (Nomura).

Iako je evrozona sa svojim ograničenjima možda predstavljala teret za istočnu Evropu poslednjih godina, nedavni skromni oporavak u bloku od 19 zemalja bio je dovoljno snažan da podigne eksternu tražnju.

Ermolenkova je izjavila da će Poljska verovatno imati „kontinuiran, iako ne spektakularan“ rast izvoza u Nemačku, koja je njen najveći trgovinski partner, dok bi isti faktor trebalo da omogući Slovačkoj da preokrene pad izvoza iz druge polovine 2014.

Svedberg kaže da je region takođe imao posrednu korist od efekata programa kvantitativnog popuštanja Evropske centralne banke, za koji on smatra da je uticao na snižavanje tržišnih kamatnih stopa u zemljama koje se graniče sa evrozonom, dok je Slovačka, članica evrozone, imala direktnu korist.

Atard Montalto takođe u budućnosti očekuje rast priliva infrastrukturnih investicija, kao i investicija privatnog kapitala iz EU.

Međutim, može biti da rast domaće tražnje daje veći podsticaj ključnim privredama istočne Evrope, ali taj rast su pokrenule niže globalne cene nafte.

Analiza „Kapital ekonomiksa“ ukazuje da je pad cena goriva u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj u prvom kvartalu 2015. godine u odnosu na prethodnu godinu iznosio oko 15 odsto.

Taj pad je veći od onog koji je zabeležen u mnogim drugim zemljama u usponu. Cene goriva su zapravo porasle u poslednjih godinu dana u zemljama kao što su Brazil i Meksiko, gde su cene energenata striktno regulisane, u Indoneziji, koja je nedavno ukinula subvencije, i Rusiji, gde je srozavanje rublje premašilo pad cena nafte izražen u dolarima.

Štaviše, potrošnja na gorivo čini neuobičajeno veliki deo ukupne potrošnje ove istočnoevropske trojke, barem ako se relativno veliki udeo goriva u strukturi potrošačke korpe (14-19 odsto), koja je pokazatelj nivoa inflacije, može smatrati korisnim parametrom. To znači da pad cena goriva ipak ima veliki uticaj.

Čini se da ta sredstva, do kojih su nenadano došli, stanovnici istočne Evrope troše nemilice. U prvom kvartalu 2015. godine potrošnja domaćinstava u regionu je rasla najbrže od 2008.

„Kapital ekonomiks“ predviđa ubrzanje rasta privatne potrošnje za ovu godinu u celini, s tim što se u Češkoj Republici očekuje, recimo, dupliranje rasta sa 1,7 na 3,5 odsto.

Pad inflacije podstaknut cenama nafte, koja će ove godine verovatno biti mnogo manja od jedan odsto u Češkoj i Rumuniji i negativna u Poljskoj i Slovačkoj, centralnim bankama ove četiri zemlje takođe ostavlja mnogo prostora za smanjenje kamatnih stopa, iako Svedberg smatra da se ovaj proces „primiče kraju“.

Potencijalno neizmirenje grčkog duga i/ili izlazak te zemlje iz evrozone smatra se jednim od glavnih rizika za region, iako bi se njegove posledice verovatno osetile i mnogo šire.

Od pretežno internih rizika, „Kapital ekonomiks“ izdvaja mogućnost pobede socijalno konzervativne, nacionalističke i evroskeptične partije Pravo i pravda u Poljskoj na parlamentarnim izborima u oktobru kao nešto što bi moglo da baci senku na dugoročne šanse za rast ove zemlje.

Svedberg se ne slaže s tim, navodeći da će ko god bude na vlasti u Poljskoj voditi sličnu politiku.

Kad je u pitanju Češka Republika, „Kapital ekonomiks“ se boji da bi „problematično pitanje“ potencijalnog ulaska u evrozonu moglo dovesti do podela u vladajućoj koaliciji, podrivajući napredak.

Svedberg je izrazio veću zabrinutost da ova četvorka ne koristi u dovoljnoj meri prostor koji im pruža povoljna ekonomska situacija kako bi sprovela reforme tržišta rada ili povećala ulaganja u tehnologiju i istraživanja i razvoj.

„Oni zaista moraju da investiraju i ovo je pravo vreme da to urade. Ali ja ne vidim da oni to i rade“, kaže on.

Steve Johnson