Filmske scene su podsetile delegate IATA u Majami Biču na doba kad je avio-industrija uživala u profitabilnosti kakvu, posle mnogo vremena, ponovo očekuje 2015. godine. Prema prognozama IATA, avio-kompanije će ove godine zabeležiti ukupnu neto zaradu od 29,3 milijarde dolara, uz prihode od 727 milijardi dolara - čime će sektor ostvariti najveće profitne marže od sredine šezdesetih. Očekuje se da će prinos na kapital prevazići troškove kapitala prvi put otkako je IATA počela da prati ovaj parametar početkom devedesetih godina. Avio-kompanije konačno mogu da uživaju u prednostima koje su im donele godine rezanja troškova, povećana efikasnost letelica i pad cene nafte.
Međutim, posle godina u kojima su mnoge avio-kompanije gomilale dugove i mučile se da zamene dotrajale letelice u svojim flotama, dok su investitori mogli samo da gledaju kako vrednost njihovih akcija opada, na sastanku IATA nije bilo jasnih naznaka koliko brzo bi najavljeno povećanje profita moglo da se odrazi na poboljšanje usluge za putnike.
Alen Džojs (Alan Joyce), direktor australijske nacionalne avio-kompanije „Kvantas“ (Qantas), izrazio je zabrinutost koju dele mnogi rukovodioci u tom sektoru. Njegova kompanija, koja se u drugoj polovini prošle godine vratila na staze profita i naručila nove avione vredne 17 milijardi dolara, ulaže sredstva u obnovu flote kako bi obezbedila dugoročnu profitabilnost. Osnovni nedostatak u vezi sa optimističnom prognozom profita IATA za 2015. godinu jeste da ona ne uzima u obzir geografske razlike, koje zapravo znače da je većina avio-prevoznika i dalje daleko od ostvarivanja velikih profita.
Severnoameričke kompanije su u najboljem položaju, a IATA očekuje da će one ove godine imati neto zaradu od 15,7 milijardi dolara, odnosno 54 odsto ukupnog globalnog profita. Njihova neto profitna marža od čak 7,5 odsto predstavlja odraz slabije konkurencije posle nedavnog niza udruživanja kompanija u ovom sektoru, tvrdi Brajan Pirs (Brian Pearce), glavni ekonomista IATA. Za ove kompanije, efekat prošlogodišnjeg naglog pada cene nafte nije izbledeo, uprkos jačanju dolara.
Velika trojka američkih avio-kompanija sa dugom tradicijom - „Ameriken erlajns“ (American Airlines), „Junajted“ (United) i „Delta“ (Delta) - ulaže ogromna sredstva u nove letelice kako bi iskoristila povoljnu poslovnu klimu.
Međutim, ser Tim Klark (Tim Clark), predsednik „Emirejts erlajna“ (Emirates Airline), brzorastuće avio-kompanije sa sedištem u Dubaiju, skreće pažnju da su sve članice američke velike trojke, pored investicionih programa, počele i da otkupljuju akcije svojih kompanija - a to je potez koji Klark ne odobrava.
„Novac bi trebalo ulagati u proizvod i dati ljudima fer vrednost, a ne ponašati se prema njima kao prema robi“, kaže on.
Daleko skromnije profitne marže avio-kompanija u azijsko-pacifičkoj oblasti i Evropi - od 2,5, odnosno 2,8 odsto - predstavljaju odraz slabije ekonomije, kao i veće fragmentarnosti industrije u tim delovima sveta.
Vili Volš (Willie Walsh), direktor „Internešenel erlajns grupe“ (International Airlines Group), matične kompanije britanskog nacionalnog avio-prevoznika „Britiš ervejza“ (British Airways), kaže da je „neprihvatljivo“ da industrija zarađuje samo onoliko koliko je potrebno da pokrije troškove kapitala.
On je zatražio od IATA da istraži da li postoji osnov za sudski postupak protiv proizvođača aviona i službi za održavanje u vezi sa neopravdano visokim cenama.
Ipak, najveća briga za mnoge avio-kompanije nije pitanje da li se profit može povećati u odnosu na sadašnji nivo, već mogućnost pojave žestoke konkurencije - posebno „Emirejtsa“ iz UAE i katarskog „Katar ervejza“ (Qatar Airways) - koja bi mogla da ugrozi njihovu zaradu do nivoa neodrživosti.
Američka velika trojka je ranije ove godine zatražila od vlade SAD da preispita pristup avio-kompanija iz Persijskog zaliva američkom tržištu, tvrdeći da su tokom prethodnih deset godina te kompanije pod kontrolom države dobile subvencije od 42 milijarde dolara, što predstavlja kršenje međunarodnih sporazuma o otvorenom nebu.
Ser Tim Klark smatra da je ta odluka bila reakcija na „Emirejtsovo“ pokretanje prve direktne linije iz Evrope - s milanskog aerodroma Malpensa - preko visokoprofitabilnog severnog Atlantika, do Njujorka 2013. godine.
Pirs kaže da su avioni, zasad, „prilično puni“, što je ključni uslov za profitabilnost. Prema prognozama IATA, letovi će se ove godine obavljati s prosečnom popunjenošću kapaciteta od 80,2 odsto.
Još uvek nije došlo do porasta broja novih linija, što se u avio-industriji dešavalo svaki put kad dođe period visoke profitabilnosti, i obično je vodilo do rata cenama avio-prevoznika.
Bez obzira na to, Aleksander de Žunijak (Alexandre de Juniac), direktor kompanije „Er Frans-KLM“ (Air France-KLM), kaže da su avio prevoznici počeli da premeštaju letelice s linija u Aziji i Evropi, koje donose skromnu zaradu, na daleko unosnije transatlantske linije.
Robert Wright - Majami Bič